Gastarbajterske priče: Frižider pun, a duša prazna
Građani Srbije, BiH, Hrvatske, Crne Gore koji žive i rade u inostranstvu kažu da mi, koji smo ostali u svojim gradovima i kućama, imamo pogrešnu predstavu ukoliko mislimo da je njima sve idealno. Bolje je, kažu, ali ni u bogatim državama nije savršena situacija. Banjalučke "Nezavisne novine" razgovarale su sa svojim sugrađanima koji su se rasuli širom Evrope. Ovo su njihove priče.
Marko Ćulum (29), ekonomista iz Mrkonjić Grada, nastanjen u Vićenci
- U Italiji sam od 13. godine. Već tada sam naučio koliko treba raditi i znati više da bi uspeo u životu. Ako su drugi dobri, ti treba da budeš odličan da bi te smatrali prosečnim, jer ipak si stranac.
Danas radim na poslovima uprave resursima. Kao i u školi, da bi dospeo gde sam sad, nisam smeo sebi da dozvolim da gledam koliko se sati radi, jer ako bi drugi radili osam, ja bih na poslu provodio devet do deset časova.
Mogu da kažem da je sada zarada sasvim solidna, od koje mogu da plaćam kiriju, izađem i uštedim, i što je najvažnije, verovatno ću uspeti i da kupim kuću koju ću kroz godine otplaćivati, ali barem znam da će biti moja.
Verujem da će i deca, kada ih budem imao, moći da žive normalniji život od moga i da će biti gledana drugim očima. Najveća prednost inostranstva je to što je ovde, u odnosu na BiH, veća mogućnost za napredak i bolja budućnost za decu.
Olja Drljević (30), Banjalučanka sa adresom u Beču
- Radim četiri dana nedeljno po devet sati. Posao je naporan, ali je zarada dobra, i što je najvažnije, mogu da živim od toga, ali i da uštedim i sebi priuštim neke posebne stvari. Dakle, ne zaradi se samo za osnovne životne potrebe.
Što se tiče mišljenja naših ljudi o životu ovde, mislim da imaju pogrešnu sliku o svemu. Lake zarade nema! Međutim, sve je uređeno u smislu da, ukoliko imate visok stepen obrazovanja, time vam se poveća i šansa za veću zaradu.
Socijalni sistem je tako uređen da štiti radnike, za razliku od sistema kakav je u BiH. Kada je u pitanju ono što mi nedostaje, opisala bih to jednom rečenicom: Frižider je pun, ali je duša prazna.
Nikola Dimitrić (26), Mrkonjićanin sa prebivalištem u Mariboru
- Zaposlen sam u jednoj austrijskoj firmi koja ima svoje predstavništvo i u Sloveniji, a bavi se proizvodnjom auto-dizalica. Ja radim na takozvanim CNC mašinama i već imam nepunih sedam godina radnog staža.
Posao nije naporan. Radim pet dana po osam sati, vikendom sam slobodan i zadovoljan sam. U odnosu na položaj radnika kakav je u BiH, mogu da kažem da nemam razloga za nezadovoljstvo.
Ipak, naši ljudi koji smatraju da se ovde zarađuje toliko da može da se nemilice troši nisu u pravu. Nađe se vremena i novca i za zabavu, ali umereno, jer nigde nije idealna situacija.
Iako sam zadovoljan, nedostaje mi otadžbina i koristim svaku priliku da posetim rodni kraj. Uprkos tome, nameravam da ostanem u inostranstvu, jer su uslovi za život mnogo bolji nego, nažalost, tamo gde sam rođen.
Edina Elkaz (47), medicinska sestra iz Banjaluke, zaposlena u Minhenu
- Plaćeni ste u zavisnosti od posla koji radite. Ja kao medicinska sestra radim dnevno osam sati, a noćna smena podrazumeva devet časova rada. Rad praznicima i prekovremeni sati posebno su plaćeni. Zadovoljna sam svojim poslom, jer sam se za njega i školovala, ali mi je stradalo zdravlje.
Ljudi ovde su plaćeni za svoj rad i mogu sebi da priušte normalan život, jer je zemlja uređena. Međutim, naši ljudi greše jer misle da mogu lako zaraditi novac. Nije lako pronaći posao, ali kada to uspete, adekvatno ste plaćeni za to. Naši ljudi mnogo očekuju, a zaboravljaju da postoje izdaci, kirije, porez, osiguranja...
Asja Fazlić (32), Banjalučanka sa prebivalištem u Oslu
- Trenutno ne radim, ali sam radila. Školovala sam se za administrativnog radnika u socijalnim službama. Kada se radi, u državnoj firmi to podrazumeva pet dana nedeljno, osam sati dnevno.
Norveška ima najbolji standard u Evropi i može se jako dobro živeti. Iako je porez veliki, plata je pozamašna. Država je toliko uređena da nema loših strana.
Nedostaje mi rodni kraj, ali kada dođem u Banjaluku, znam da sam na odmoru, a da je pravi život ovde, u Norveškoj. Volim doći u domovinu da vidim rodbinu i svoje prijatelje.
