Krađa kulturne baštine (5): Manastir na sudu

Manastir Sv. Prohor Pčinjski, u kome su pre 68 godina udareni temelji makedonske države, večiti je kamen spoticanja između Skoplja i Beograda.

U manastirskim konacima, gde je 2. avgusta 1944. godine, 115 delegata održalo Prvo zasedanje ASNOM (Antifašističkog sobranja narodnog oslobođenja Makedonije) na kome je potvrđen pravni položaj Makedonije kao ravnopravne federalne države u okviru Jugoslavije, Makedonci su slavili kao značajni praznik.

Tako je bilo sve do 2. avgusta 1998. godine kada su Vojislav Šešelj i radikali sa zida manastira skinuli spomen-ploču Prvog zasedanja ASNOM-a. Tada je došlo i do sukoba sa grupom Makedonaca, nakon čega je intervenisala i policija, a zbog crkvenog spora između Skoplja i Beograda oko autokefalnosti Makedonske pravoslavne crkve, vrata manastirskog kompleksa, čiji je vlasnik SPC, od tada su ostala zatvorena za makedonsku državnu delegaciju.
 

Poslednji put 2004. godine državna delegacija iz Skoplja položila je sveže cveće ispred česme van manastirskog kompleksa, a ne u spomen-sobi gde su udareni temelji makedonske državnosti. Iz sobe su u međuvremenu izneta sva istorijska obeležja Prvog zasedanja ASNOM, a ona je pretvorena u trpezariju. Od tada Makedonci ovaj istorijski događaj proslavljaju u Memorijalnom centru ASNOM, izgrađenom u selu Pelince tik do granice sa Srbijom, ali narod nije zadovoljan ovom zamenom i retko ga posećuje.

Ljuti na odluku srpskih crkvenih vlasti da zatvore manastirske kapije za proslavu ASNOM-a, makedonski sveštenici su u leto 2005. godine počeli još žešće da svojataju srpsku svetinju i zapretili da će pred međunarodnim institucijama pokrenuti postupak vraćanja manastira Republici Makedoniji.

- Taj manastir istorijski pripada nama. Pokrenućemo postupak na međunarodnom planu za vraćanje manastira. Počećemo od Strazbura - izjavio je portparol MPC vladika Timotej pozivajući se tada na međunarodne konvencije.

Godinama pojedini makedonski istoričari i publicisti svojataju manastir Prohor Pčinjski tvrdeći da se on nalazio na makedonskoj teritoriji, ali da je zbog popustljivosti makedonske vlade nakon Drugog svetskog rata bio ustupljen Srbiji. Na stranu kanonski nepriznate makedonske crkve stao je i bivši makedonski predsednik Kiro Gligorov.

- U poratnim dokumentima i kartama nema dileme da je manastir bio na našoj teritoriji, pa se postavlja pitanje kako se desilo da bude ustupljen drugoj republici, Srbiji - izjavio je Gligorov u intervju jednom skopskom dnevniku.

- U vreme dok sam bio predsednik Makedonije naredio sam da se pretraže arhivi Predsedništva. Pošto je o njegovom ustupanju morala da postoji nekakva odluka, tražilo se i u arhivama Sobranja Makedonije i Vlade, ali ništa nije nađeno - rekao je Gligorov.

Prema njegovoj oceni, sakrivanje ili uništavanje tih dokumenata, u ime bratstva i jedinstva, mogli su da naprave samo tadašnji neprikosnoveni partijski rukovodioci Srbije i Makedonije, Blagoja Nešković i Lazar Koliševski.

Mada je MPC u to vreme imala podršku i od šefa države, makedonska vlada je jasno istakla da neće podržati nameru da se zatraži vraćanje manastira. Ipak, Crkva u to vreme nije imala nameru da se odrekne zahteva da joj se vrati manastir. Makedonske vladike su tvrdile da raspolažu sa tapijama i dokumentima iz katastarske evidencije koji pokazuju da MPC ima pravo vlasništva nad manastirom, koji se od osamostaljenja Makedonije nalazi na srpskoj teritoriji i u vlasništvu Srpske pravoslavne crkve.

Upozoravajući Crkvu da se opasno dugo nalazi u fokusu javnosti, analitičari su je tada podsetili da estrada ubija duhovnost, a ne rešava probleme. Nakon toga ostrašćeni duhovi makedonskih crkvenih vlasti su se malo primirili, a problem je gurnut ispod tepiha. Bar zasad.