Anatema za makedonskog arhiepiskopa
Sveti arhijerejski sinod Srpske pravoslavne crkve (SPC) na proširenoj sednici 26. avgusta odlučio je da pokrene crkvenosudski postupak protiv arhiepiskopa Stefana, poglavara kanonski nepriznate Makedonske pravoslavne crkve (MPC) koja se nalazi u raskolu sa Pravoslavnom crkvom.
Kako je saopšteno iz SPC, postupak se pokreće "zbog upornog ostajanja u raskolu, nehrišćanskog učešća u progonu arhiepiskopa Jovana, kanonskog poglavara autonomne Ohridske arhiepiskopije, i njegovog sveštenstva, monaštva i vernog naroda, kao i čitavog niza drugih antikanonskih aktivnosti".
Još se ne zna kada će SPC početi crkvenosudski spor protiv arhiepiskopa Stefana, ali se u Patrijaršiji saznaje da će biti formiran crkveni sud od 12 arhijereja. Verski analitičar Živica Tucić kaže da nije jasno zašto se SPC baš sada odlučila na ovaj potez.
- Moglo je to i ranije, ali i kasnije. Mi nemamo tačan sadržaj zašto se započinje postupak, da li je u središtu pažnje raskol ili sudbina progonjenog arhiepiskopa Jovana (Vraniškovskog). S obzirom na to da raskola imate toliko na raznim prostorima, ovaj potez ukazuje na to da za SPC u ovom trenutku nije moguć nastavak dijaloga koji je pre nekoliko meseci uoči Sabora srpske crkve ponudila MPC, upućujući pismo svim pravoslavnim crkvama - komentariše za "Vesti" Tucić.
Naime, poglavar nepriznate MPC Stefan je nedavno zatražio da se status autokefalnosti reši dijalogom sa srpskim, ruskim i vaseljenskim patrijarsima kako bi se spor rešio do Svepravoslavnog sabora, koji bi trebalo da bude održan 2016. godine u Carigradu.
Makedonski arhiepiskop Stefan nije želeo da komentariše odluku srpskih vladika, a portparol MPC vladika Timotej izjavio je da je reč o nerazumnoj i nekanonskoj odluci.
- Nije mi jasno na osnovu kojih kanona će doneti odluku. Kako mogu da sude našem arhiepiskopu kada je SPC još 1959. godine donela odluku sa kojom njen Ustav prestaje
Progon uz pomoć državePoglavar Vaseljenske patrijaršije Vartolomej je na prošlogodišnjem skupu u Nišu, rodnom gradu rimskog cara Konstantina koji je hrišćanstvu dao status državne religije, rekao da se u pravoslavnim crkvama ponovo javljaju "raskoli, jeresi, otpadništva". Kao primer progonjenih sveštenika on je naveo upravo slučaj arhiepiskopa ohridskog Jovana. On je rekao da progon pomažu državne strukture. |
da važi za eparhije u Makedoniji, odnosno da se MPC odvojila u samostalnu crkvu. Ne postoji pravo na osnovu koga oni mogu da iniciraju suđenje. Oni nemaju ingerencije u Makedoniji. Nije mi jasno zašto sve ovo sada rade kada znaju da mi nećemo priznati njihovu odluku, kakva god ona bila - izjavio je vladika Timotej, dodajući da SPC u dosadašnjim pregovorima nije pretila suđenjem makedonskim vladikama.
I dok su u Skoplju ubeđeni da će biti doneta najteža kazna - isključenje i raščinjenje poglavara kanonski nepriznate MPC, Tucić kaže da se događaji mogu odvijati u dva pravca.
- Ovaj potez SPC bi mogao da znači da se arhiepiskopu Stefanu upućuje poslednje upozorenje da nešto preduzme u vezi sa progonom Vraniškovskog, jer bez rešavanja njegovog pritvora nemoguće je stvoriti atmosferu za dijalog o statusu MPC. Druga opcija jeste ta da Stefan bude anatemisan, što bi značilo da se isključuje iz zajednica pravoslavnih vernika - objašnjava Tucić.
Samoproklamovanu MPC ne priznaje nijedna od 14 pomesnih pravoslavnih crkava. SPC i MPC se decenijama spore oko statusa pravoslavne crkve u Makedoniji. MPC je 50-ih godina od SPC, u čijem je sastavu bila, dobila autonomiju, a 1967. je proglasila autokefalnost. SPC je smatra raskolničkom, dok u isto vreme sveštenici SPC nemaju dozvolu da rade u Makedoniji. MPC je pre dve godine dopunila naziv i sada se naziva Makedonska pravoslavna crkva - Ohridska arhiepiskopija.
Ukrajinski primerMoguće anatemisanje arhiepiskopa Stefana ne bi mnogo uticalo na njegov status u Makedoniji. Živica Tucić navodi da je pre dvadesetak godina Ruska pravoslavna crkva anatemisala tadašnjeg kijevskog mitropolita Filareta Denisenka, koji je danas na čelu Kijevskog patrijarhata sa desetak miliona vernika.
Stradalnik JovanU Makedoniji su sve više svesni da pravoslavni svet zatvorenog vladiku Jovana smatra za stradalnika u ime kanonskog poretka i da bez rešenja njegovog slučaja neće biti moguće rešiti status njihove crkve. Makedonske vladike Timotej i Pimen javno su se založili za pomilovanje Vraniškovskog, a nezvanično je za to i većina arhijereja nepriznate MPC. Tome se protivi arhiepiskop Stefan koji se smatra i glavnim progoniteljem zatočenog Jovana. |