Srpski radnik - rob (3): Molim vas, kredit za firmu

Nije nikakva tajna da u RS, ali i u celoj BiH vlada prava jagma za radno mesto na kojem se plata dobija iz budžeta. Posao u javnoj upravi tretira se kao dobitak na lutriji, a ništa drugačije nije ni ako se građanin uspe uvaliti u prosvetu ili neko javno preduzeće. Samo u toj oblasti plata je, kakva-takva, sigurna. Zato nije čudo da banke kada podiže kredit običan smrtnik, traže da bar žirant bude "sa budžeta".

Radnici su slabo organizovani

 

Kad je Vlada najavila smanjenje državnih plata, na protestu se pojavilo 5.000 radnika. Zaposleni u privredi, industriji, a posebno oni kod privatnika, nisu ni pomislili da se pridruže protestima jer su znali da, ako odu sa radnog mesta usred radnog vremena, više se na njega neće moći vratiti.

Nisu protestovali oni koji su najviše obespravljeni, oni koji rade za minimalac, bez doprinosa, u nehumanim uslovima, čak i po 12 časova dnevno. Takvi su ostavljeni na milost i nemilost svojim poslodavcima. Izuzeci su retki. Slobodan M, bivši radnik jednog preduzeća iz Šipova. Pristao je da govori za naš list jer više ne radi u firmi čiji je gazda izrabljivao radnike na svakom koraku, ali ne želi da otkriva puni identitet, jer opet radi kod privatnika.

Dužničko ropstvo: Jovica Cvjetković

- Nas nekoliko desetina radilo je u firmi koja svoje poslovnice ima širom RS. U Šipovu se tada pripremalo otvaranje filijale. Gazda je prvo nas desetak poslao u Banjaluku na nekakvu obuku, a od novca smo dobili dve marke (jedan evro) za obrok. Posebna priča je bila skrivanje od inspekcije. Kad bi dolazili inspektori, terali su nas da se skrivamo oko zgrade. Pravi haos je nastao kad smo se vratili sa navodne obuke. Ona, naime, nije imala veze sa onim što smo radili kad smo došli u Šipovo. Tamo smo čistili objekat filijale jer su na njemu još bili građevinski radovi. Radili smo u dve smene, po 15-ak časova dnevno. A za sve to dobili smo po 160 maraka. Kad su se neki pobunili, gazda je poručio da on uvek može naći stotinu ljudi koji će raditi i za manji novac - ispričao nam je Slobodan.

Ovo je samo jedan od mora primera. Mnogi poslodavci u RS krše sva moguća radnička prava, ali malo je onih koji smeju da se suprotstave i o tome progovore. Na pomoć sindikata gotovo da i ne računaju. O zdravstvenom i socijalnom osiguranju takvi i ne razmišljaju. Doprinosi im kasne i po nekoliko godina, a veoma često se radi od sedam ujutro do šest sati uveče. Osim što ih izrabljuju, poslodavci teraju radnike na stvari koje se graniče sa zakonom. Nisu usamljeni primeri da su radnici bili prinuđeni da za svog gazdu dižu veliki broj kredita, koje on nikada nije vraćao. Takav odnos je stavljao radnike u bezizlazan položaj. Bili su dužni bankama za svog poslodavca.

- Radnicima se pretilo da će ostati bez posla, ako ne pristanu da podignu kredit, a žiranti su im uglavnom bile njihove kolege i tako ukrug! Od preduzeća su zauzvrat dobili obećanje da će zadržati radno mesto i da će firma vraćati rate. Sporno je to što su poslodavci sređivali sve papire za kredit, tako da su iznosi plata povećavani duplo. Zaposlenici su imali obavezu samo da se pojave u banci i potpišu ugovor. A kad im pare legnu na račun, dok oni stoje na šalteru čekajući isplatu, u blizini čeka poslodavac ili njegov čovek od poverenja s torbom! Dešavalo se i da za kredit od 20.000 maraka službenik banke radniku isplati 18.000 KM, a da za ostatak "pratilac" jednostavno kaže "u redu je"! Dakle, banke u nekim slučajevima uopšte nisu krile da su upetljane u ove prevare i da su za to nagrađene - kaže predsednik Udruženja prevarenih žiranata Jovica Cvjetković.

Radnici zaposleni kod privatnika osećaju se odbačenima i izdanim, kako od države, tako i od sindikata. Briga za njih, kod sindikalnih vođa, često se svodi samo na priču. Predsednicu republičkog Saveza sindikata Ranku Mišić odavno je opozicija proglasila za najodanijeg portparola Vlade.