Trojanski konj za srpski tanjir

Genetski modifikovana hrana preplavila je ceo svet i preti čovečanstvu. O štetnom uticaju te hrane mnogo se raspravljalo poslednjih meseci, a nedavno objavljeni rezultati eksperimentalnih istraživanja ishrane životinja sa genetski modifikovanim proizvodima pokazuju veoma loše rezultate po zdravlje tih životinja. To su dokazali naučnici, ali žeđ za zaradom i moći multinacionalnih kompanija je ogromna i stoga je sve više GM hrane u svetu, upozorava Miladin Ševarlić, profesor Poljoprivrednog fakulteta u Beogradu. Iako je Srbija donela zakon kojim zabranjuje GMO hranu, ona u zemlju ulazi na mala vrata.

Miladin Ševarlić, profesor Poljoprivrednog fakulteta

 

Genetski modifikovana hrana je u upotrebi dvadesetak godina. Šta sada pouzdano znamo o toj hrani?
- Genetski modifikovane biljke ušle su u upotrebu početkom devedesetih godina. Zahvaljujući jakom uticaju multinacionalnih kompanija GM je doživela pravu ekspanziju. Sade se na površini od oko 160 miliona hektara u svetu s obrazloženjem da je njihova proizvodnja rentabilna. Multinacionalne kompanije jedino interesuje profit, a time se dokazuje Kisindžerova tvrdnja da onaj ko vlada hranom vlada ljudima.
 

Koje su štetne posledice konzumiranja GM hrane?
- To najbolje znaju lekari, ali rezultati eksperimentalnih istraživanja ishrane životinja pokazali su da GM loše utiče na zdravlje zamorčića. U drugoj generaciji ispitivanih životinja zapažaju se problemi sa organima, u trećoj tumori, a u četvrtoj se javlja velika smrtnost i besplodnost. Ako to projektujemo na ljude, znači da kroz 75 godina potomci ove generacije koja sada jede GM mogu imati katastrofalne posledice.
 

Srbija zasad odoleva pritiscima za proizvodnju GM hrane?
- Srbija ima pet miliona hektara poljoprivrednih površina, odnosno četiri miliona hektara obradivih površina, i sa sedam miliona stanovnika ne vidim razlog zbog čega bismo mi morali da gajimo GM biljke. Imamo dosta potencijala da gajimo hranu na tradicionalan način.
 

Ipak, od 2000. godine GM hrana je prisutna u Srbiji?
- Odlukom tadašnje savezne vlade SRJ prihvaćen je trojanski konj u vidu donacija iz SAD od 50.000 tona GMO sojine sačme za proizvodnju koncentrovane stočne hrane. Tako je GM soja ušla u lanac ishrane stoke. To je veoma opasno po zdravlje stoke i ljudi.
 

Da li je genetski modifikovana soja zasejana u Srbiji?
- Mi danas imamo nekoliko hiljada hektara zasejanih GM sojom, iako inspekcija tvrdi suprotno. Na otkupnim mestima za soju, preko uzorkovanja, vrlo lako može da se utvrdi da li ima genetski modifikovane soje. Naša soja koja nije genetski modifikovana tražena je od uglednih kompanija u svetu, poput kompanije Nestle i postiže izuzetnu cenu na svetskom tržištu.
 

Ima li u srpskim prodavnicama proizvoda sa GM organizmima? Da li su oni jasno deklarisani?
- Neodgovorno bi bilo da tvrdim da je imamo, niti da je nemamo. Ali znam da sigurno nije deklarisana ako je ima na našem tržištu, čime obesmišljavamo osnovno ljudsko pravo da potrošač zna šta jede i da ima mogućnost izbora. Ipak, kao agrarni ekonomista ne mogu da se otmem utisku da je kilogram žive mere koka nosilja, posle perioda eksploatacije u proizvodnji jaja, dakle najlošija kategorija živine, skuplja nego kilogram nekih pilećih proizvoda. Postavlja se pitanje šta sadrže ti pileći proizvodi ako su oni jeftiniji u prodavnici nego kilogram žive mere najlošije kategorije živine?!
 

Koriste li komšije GMO?
- Bugarska je donela zakon kojim je dozvolila uzgoj genetski modifikovane hrane, pa je pod pritiskom javnosti od toga odustala. U Rumuniji ima oko 100.000 hektara genetski modifikovanih poljoprivrednih kultura. U Mađarskoj toga nema. Hrvatska je takođe to zabranila. Gde god je pravno neuređen i ekonomski nesamostalan sistem, tu postoji mogućnost uticaja i zaobilaženja volje građana.
 

Mnogo je grešaka koje je vlast napravila u poljoprivredi. Koje su najpogubnije?
- Prva greška koju su naše vlasti napravile jeste Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju EU. U njemu stoji da će kupci iz EU steći pravo da kupuju poljoprivredno zemljište u 2014. godini pod istim uslovima kao i naši građani. To je apsurd ako se uporede naše plate i plate građana EU. U startu smo neravnopravni. Druga greška jeste što smo kada smo potpisivali sporazum sa rukovodstvom EU poverovali da nema dodatnih uslova kada smo prihvatili Prelazni trgovinski sporazum po kojem neće biti razlike između carinskih stopa Srbije i zemalja Unije. Treća greška je što se strancima u Srbiji daju ogromni podsticaji, a domaćim poljoprivrednicima se ne daje ni najmanji deo podrške.
 

Stočarstvo u Srbiji je trajno uništeno. Koje su posledice?
- Učešće stočarstva u vrednosti poljoprivredne proizvodnje je ispod 30 odsto, posle sagledavnja posledica ovogodišnje suše mislim da će biti i ispod 25 odsto. Postaćemo trajno uvozna zemlja za stočarske proizvode koji su na svetskom tržištu veoma skupi.
 

Zbog čega su poljoprivredni proizvodi iz Srbije skuplji nego oni iz uvoza?
- Nije neobično da srpske jabuke plaćamo skuplje nego one iz uvoza. To je zato što smo urušili zadrugarstvo. U zemlji koja ima sitnu sopstveničku agrarnu strukturu bez zadrugarstva koje može da objedinjuje veliki broj malih proizvođača, ne možete očekivati više. Zato od srpskih seljaka najviše koristi imaju nakupci na pijacama, koji se voze besnim kolima koje su zaradili na grbači naroda.
 

Amerikanci hoće da Srbija proizvodi i GM šljivu.
- Nedavno smo na Poljoprivrednom fakultetu imali predavanje američkih istraživača o genetski modifikovanoj šljivi koja je otporna na virus šarke. Oni su nam preporučili tu novu sortu, medeno-slatku, umesto dosadašnjih, koje nisu otporne na šarku. Ovo je jedini segment privrede Srbije koji je još uvek održiv i koji omogućava naciji bilo kakvu samobitnost i samostalnost. Udara se na kukuruz, soju, šljivu... Na sve ono što izvozimo. Na taj način se eliminiše samostalnost srpske održivosti. Direktorka čačanskog Instituta za voćarstvo je podržala tu ideju!