Srbija ucenjena da dozvoli uvoz GMO
Srbija treba što pre da izmeni zakone o genetski modifikovanim organizmima (GMO) kako bi mogla da pristupi Svetskoj trgovinskoj organizaciji, kaže se u godišnjem izveštaju Evropske komisije koji je u okviru paketa o proširenju juče predstavljen u Briselu.
To znači da će Srbija moći da zadrži zakon o zabrani uzgajanja i eventualno donese zakon kojim bi se dozvolila prodaja, uz obavezno naznačavanje prisustva GMO u proizvodima za ljudsku ishranu.
"Zakone o GMO treba što pre uskladiti s regulativom EU", stoji u godišnjem izveštaju o napretku Srbije, uz napomenu da je to neophodan uslov za stupanje u STO.
U Srbiji je na snazi zabrana uzgajanja i prodaja GMO, što uključuje genetski modifikovanu soju, kukuruz i niz drugih prehrambrenih artikala. Slična zabrana je do pre nekoliko godina važila i u EU, ali je uklonjena nakon dugog spora s velikim izvoznicima GMO - SAD i Kanadom - koji su pred specijalnim panelom STO optužili EU da krši pravila o slobodnoj trgovini. Panel je 2008. presudio da se nijedan proizvod ne sme zabraniti ukoliko nije nepobitno dokazano da je opasan ili škodljiv.
S obzirom na to da u naučnim krugovima još traje rasprava o dugoročnim efektima GMO po ljudsko zdravlje i okolinu, EU je dozvolila uvoz ovih proizvoda, ali pod uslovom da prođu kroz stroge kontrole i da budu jasno obeleženi.
Korin Lepaž, bivša ministarka ekologije Francuske, a sada izvestilac o GMO u Evropskom parlamentu kaže u svojoj nedavno objavljenoj knjizi da su svi naučnici - članovi "panela stručnjaka" koji savetuju Evropsku komisiju - zapravo finansijskim interesima vezani sa industrijom GMO i zloglasnu industrijsku grupu Monsanto.
Najstrožije zakonodavstvo kojim se potpuno zabranjuje gajenje modifikovanih biljaka ima Bugarska, u Švajcarskoj je proglašen moratorijum, a u Rusiji je zabrana na snazi, ali se sve češće dovodi u pitanje. Od evropskih država modifikovanim kukuruzom zasađene su površine od 100.000 hektara u Španiji, Portugalu, Rumuniji, Slovačkoj i Poljskoj. U Češkoj se na istoj površini gaje - kukuruz i krompir, a u Švedskoj i Nemačkoj - samo krompir.
Ograničenja za GMO ne važe u SAD gde uopšte ne postoji razlika između normalne i genetski modifikovane biljke. STO ima 157 članica, od kojih većina na različite načine regulišu proizvodnju i prodaju GMO, ali ni u jednoj ne važi potpuna zabrana.
Najveći proizvođači
Gajenje genetski modifikovanih prehrambenih biljaka dozvoljeno je u 29 država sveta. Ukupna površina, zasejana pretežno sojom, kukuruzom, pamukom i uljanom repicom iznosi oko 160 miliona hektara od čega se tri četvrtine nalazi na teritorijama SAD (43 odsto), Brazila (19 odsto) i Argentine (15 odsto). |