Jugoslavija, to se mrzi (2): Ideja Hrvatska, kralj srpski
Hrvoje Klasić, istoričar i profesor na Filozofskom fakultetu u Zagrebu, bio je jedan od autora izložbe o Jugoslaviji, za "Vesti" kaže da je Jugoslavija bila eksperiment koji je imao i pozitivne i negativne strane.
- Uvek će Srbi i Hrvati i ostali narodi iz bivše Jugoslavije biti upućeni i povezani jedni s drugima, pre nego recimo sa Fincima. Neće biti zajednice, ali saradnje će biti. Jednog dana ćemo biti nezavisne države u okviru Evropske unije. Konfederacija je možda bilo dobro rešenje, ali od toga nema ništa.
Šta je uticalo na raspad Jugoslavije?
- Ima dosta toga, pre svega razlike među narodima, od kulturnih do ekonomskih. Problemi su pritiskali Jugoslaviju od 1919. godine, pre svega nerazjašnjeni odnosi. Sa hrvatske strane prigovarano je da je srpski narod dominantniji, da su na svim važnim položajima, da su u vrhu policije, vojske, Albanci su hteli svoju republiku, Slovenci su smatrali da puno više daju nego što uzimaju. Zatim smrt Josipa Broza Tita koji je na neki način bio stabilnost Jugoslavije. Kad je nestao, tog trenutka nije se stvorio novi Tito, a onaj koji je počeo nekim njegovim putem, mislim na Slobodana Miloševića, krenuo je u pogrešnom smeru. Ne mislim tu samo na Miloševića, bilo je tu još nekih ljudi. Zatim uticao je i pad komunizma i van granica Jugoslavije. Sve je to doprinelo raspadu.
Da li je na neki način Jugoslavija bila hrvatska tvorevina?
- Pa može se reći da je ideja hrvatska, a najviše se o jugoslovenstvu pričalo u kulturnom smislu. Hrvatski biskup Josip Juraj Štrosmajer i istoričar Franjo Rački govorili o kulturnom ujedinjenju naroda na našem području. U tom trenutku Hrvati su bili u bitno podređenom položaju, pa su mislili da im je mnogo bolje biti zajedno sa svojom braćom. S druge strane Srbi su krajem 19. veka dobili državu i Hrvatima je Jugoslavija bila spas od Mađara i puno bolje rešenje. Hrvati su bili i gubitnici u ratu, i postojao je taj strah da će Italijani uzeti deo teritorije na Jadranu i Istri. Znači najbolje rešenje je bila zajednica sa Srbijom, što je i Srbima odgovaralo.
Kako komentarišete to što Slovenci na protestima mašu jugoslovenskim zastavama?
- Nije to neka nostalgija ili želja da se ponovo bude u zajedničkoj državi. Ljude to vreme asocira na vreme kada smo se osećali dobro. Ni u Jugoslaviji nije bilo lako kada se čekalo ispred prodavnice za kafu i prašak. Nije bilo puno bolje, ali sigurnost je bila mnogo veća. To je žal za nekim sigurnim vremenima. Slovenci bi bili protiv tog nekog ponovnog ujedinjenja.
