Metastaza srpskog zdravstva (1): Lekovi na pet rata
Lekari na birou čekaju priliku za posao, a u bolnicama je manjak doktora i sestara. S receptom umesto u apoteku, građani trče na buvljak jer su fabrike lekova propale u privatizacijama. Medicinske sestre i čistačice dele vizitkarte privatnih klinika na ulazima u bolnicu jer doktori nezadovoljni platom tezgare u privatnim klinikama.
Za hitne operacije građani dižu kredite i podmićuju lekare da bi izbegli listu čekanja koja je nekad duga i 10 godina. Mladi lekari bez partijske knjižice beže iz Srbije jer čame na birou rada, pošto za 10 godina nije bilo nijednog javnog konkursa za posao. Svaki građanin Srbije svakog jutra kao mantru izgovara onu našu narodnu: Samo da smo živi i zdravi. To više nije samo izreka, već stvar opstanke cele porodice. To je ukratko slika srpskog zdravstva, koje se urušilo zajedno s nacijom.
* U srpskim bolnicama odavno nema gaza, flastera, a o lekovima da ne govorimo. Alarmantna je situacija i u porodilištima, pa kako "Vesti" saznaju porođaj u Beogradu košta oko 500 evra, iako to nigde ne piše. U džep belog mantila za carski rez gura se hiljadarka. Ko mora na operaciju što pre, mora da podmiti lekara sa 500 do 2.000 evra i zaobiđe listu čekanja.
|
Lekari na birou u gradovima Srpski višak: |
* Iako Srbija školuje mnogo lekara, njih, bar onih specijalizovanih, nema dovoljno! Ako ih ima, oni su na birou rada. Tako je nedavno Japan donirao našoj zemlji mamografe koji stoje dve godine i sakupljaju prašinu jer Srbija nema radiologe.
Ipak., u Nacionalnom zavodu za zapošljavanje rekli su "Vestima" da na posao u Srbiji čeka dva radiologa.
* Od oko 100.000 zaposlenih u zdravstvu, skoro 30.000 ljudi se bavi administracijom, a svaki peti je lekar. Srbija je daleko od Evropske unije u kojoj nemedicinskih radnika ima oko 15 odsto, dok su ostali lekari i medicinsko osoblje. Srbija nema para da nemedicinskom osoblju ponudi socijalni program za odlazak, a zemlji nedostaje oko 400 lekara, 2.600 medicinskih sestara i 500 medicinskih radnika. Ipak, Republički fond za zdravstvenu zaštitu već dugo ne dobija novac iz budžeta za zapošljavanje novih radnika.
* Predsednik skupštinskog Odbora za zdravlje i porodicu Dušan Milisavljević za "Vesti" kaže da je situacija u našim bolnicama krajnje zapuštena:
- Pacijenti na operacije čekaju mesecima, nekad i godinama, liste su kilometarske. Praksa je u mnogim bolnicama da lekari pacijente ne vide kao pacijente, već ih gledaju kao broj, kao novac. Čuo sam da postoje i tarife za operacije. To mora da se kazni. Ne sme niko ništa da plaća u sistemu zdravstva jer je u Srbiji po zakonu lečenje besplatno. Zavladao je javašluk, koji je tolerisao bivši ministar zdravlja. Predložio sam da se u parlamentu uskoro nađe zakon o zaštiti prava pacijenata.
* Poseban problem je što mladi lekari napuštaju zemlju jer im država nije omogućila da specijaliziraju. Najčešće odlaze u Nemačku da rade, a u Srbiji postoje agencije koje se ponašaju kao američki skauti koji pikuju najbolje sportiste. Srpske agencije to rade sa lekarima. Lekarskoj komori u 2012. traženo više od 200 potvrda za zapošljavanje u inostranstvu, dok su ranije imali do 40 molbi godišnje
- Kad mlad čovek završi medicinu i čami na birou , a neko mu ponudi 5.000 evra da radi u drugoj zemlji, normalno je da će otići. U Nišu, na birou ima 500 lekara, od toga ih ima više od desetoro s prosekom 10. I nije u redu da ti ljudi sutra leče građane Nemačke i Mađarske - kaže Milisavljević. - U zdravstveni sistem prste je uplela politika. Direktori kliničkih centara dobijaju posao preko stranke, a medicinski radnici se zapošljavaju voljom direktora.
* Prema podacima iz Bugarske, u 2010. godini ovu zemlju je napustilo 500 lekara, koji su otišli da rade u inostranstvo, uglavnom u privatne klinike. Samo prošle godine Bugarsku je napustilo 1.000 lekara. Tako je nastao tzv. bugarski sindrom koji se proširio na region. Procenjuje se da odavde na Zapad odlazi 10 lekara dnevno. Iz Srbije češće odlaze iskusni lekari, specijalisti koji su ispekli zanat, ali u poslednje vreme i oni koji ne mogu da dobiju specijalizaciju. Situacija je naročito alarmantna s patologijom, anesteziologijom, kardiohirurgijom i radiologijom.
* Lekari iz unutrašnjosti Srbije, prema zvaničnim podacima, imaju i više od 4.000 pacijenata. Doktorka Eržebet Celuška-Frindik, ginekolog doma zdravlja u Vrbasu, kod koje je karton otvorilo 5.537 žena, u jednom danu uspela je da pregleda 139 pacijentkinja. Norma lekara opšte prakse 35 pacijenata, a u ordinaciji ima i po 60 ljudi dnevno.
- Pet hiljada pacijenata nema nijedan lekar ni u jednoj zemlji u Evropi. S tolikim brojem korisnika lekar ne može da brine o svim pacijentima. U Srbiji se dnevno obavi i više od 40 pregleda, što je previše. U zemljama Evropske unije broj pacijenata po lekaru kreće se od 1.200 do 3.000, ali prosek je do 2.000 pacijenata - kaže Aleksandar Radosavljević, predsednik Regionalne lekarske komore za jugoistočnu Srbiju
* Prošle godine Klinički centar Srbije dobio je samo sapun, kao humanitarnu pomoć, jer drugačije nije mogao da se nabavi.
Najveća zdravstvena ustanova na Balkanu kuburi i s toalet-papirom, toplomerima i ubrusima, brojnim lekovima neophodnim nakon infarkta, flasterima, insulinskim špricevima, ampulama.
* Srpskim pacijentima niko ne izdaje potvrdu da nema injekcija ili da je aparat u kvaru da bi posle novac mogao da refundira, a dužni su po zakonu. Zbog nemaštine, građani u apotekama traže pola kutije lekova, kao i odloženo plaćanje na nekoliko meseci. Građani plaćaju i čekovima, plaćanjem do pet rata. Na pijacama lekove najčešće švercuju Bugari ili Rumuni. Najviše se traže medikamenti protiv bolova, ali se uzimaju i oni za hroničnu terapiju.
