Nađi vezu ili umri
Direktor Kliničkog centra Srbije (KCS), profesor dr Miljko Ristić, progovorio je sa stranica beogradske štampe o katastrofalnom stanju u srpskom zdravstvu. Ugledni kardiohirurg dijagnostikovao je domaće zdravstvo bez dlake na jeziku, precizno, poput svog hirurškog skalpera, tako da je kod običnih pacijenata izazvao dodatno obeshrabrenje, a kod mnogih kolega osećaj uvređenosti.
Dr Ristić konstatuje da u Srbiji "bez veze" ne može da se dobije dobra lekarska pomoć.
- Izabrati pravog lekara redovnim putem je teško. Pacijent koji nema vezu osuđen je da čeka duže na preglede i medicinsku pomoć nego što je to predviđeno po proceduri - rekao je profesor u intervjuu listu "Politika".
Ocenjivao je i svoje kolege, konstatujući da je stručnost domaćih lekara loša.
- To vidim kada me pozove prijatelj i zamoli me da mu obezbedim pregled kod urologa ili specijaliste sa kojima godinama sarađujem. Imamo 101 kardiologa, a dogodi se da su meni poznati lekari na godišnjem odmoru ili na kongresu, pa ja zovem redom... Kada "prođem" listu od prvih deset, dođem do jedanaestog, verujte mi da do sto prvog nemam poverenja ni u jednog - bio je direktan profesor Ristić, izazivajući revolt kod mnogih svojih kolega.
Predsednik Sindikata lekara i farmaceuta dr Dragan Cvetić konstatuje da profesor Ristić nije rekao ništa novo, ali postavlja pitanje šta je on za skoro tri godine koliko je na čelu najreferentije zdravstvene ustanove u državi, uradio da se tako loše stanje popravi.
Lekari se leče u inostranstvu
Da ljudi koji se nalaze u središtu srpskog zdravstva, koji ga poznaju ponajbolje jer su njegov operativan deo, nemaju poverenja u umešnost većine svojih kolega, javnost je mogla da se uveri i kada su bivši ministar zdravlja Tomica Milosavljević, ali i i profesor Smiljko Ristić zdravstvenu uslugu potražili u inostranstvu, iako su ti operativni zahvati redovno obavljaju u Srbiji. Milosavljević je u Minhenu operisao diskus herniju, a Ristiću je u Ženevi ugrađen bajpas.
- Profesor je praktično direktor vrha srpskog zdravstva, a na tu se poziciju ne dolazi bez saglasnosti vlasti. Dakle, on kao predstavnik države ne treba nama, meni i vama, običnim pacijentima da se žali, već treba da menja stvari nabolje. Oni imaju mogućnost donošenja zakona, njihovog sprovođenja, sankcionisanja, a nama se žale?! Na to možemo samo da se zgražavamo - komentariše za "Vesti" dr Cvetić.
I član skupštinskog Odbora za zdravlje i porodicu dr Dušan Milisavljević smatra da direktor KCS treba da rešava probleme, a ne da šalje onespokojavajuće poruke građanima.
- Profesor nije ništa novo rekao, jer građani Srbije znaju u kakvim se bolnicima i u kakvim uslovima leče. Svi znamo u kakvom je stanju naše zdravstvo i da je potrebno dosta novca za njegovu reformu, ali je valjda potrebna i neka odgovornost u rukovođenju zdravstvenim ustanovama - konstatuje dr Milisavljević, poslanik opozicione Demokratske stranke u Skupštini Srbije.
Koordinator nevladine organizacije Doktori protiv korupcije dr Draško Karađinović, međutim, smatra da se aktuelnoj ekipi koja vodi srpsko zdravstvo ne mogu zameriti stvari koje je nasledila.
- Naše zdravstvo se pogrešno reformiše već 12 godina i sadašnje stanje je nasleđeno. Ocena profesora Ristića je tačna. Dijagnostika je, dakle, tačna, ali se čeka adekvatna terapija koja mora da bude radikalna. Od promene sistemskih zakona pa do toga da se privatnom sektoru omogući da bude pokriven zdravstvenim fondom kako bi pacijent imao mogućnost izbora. To bi nesumnjivo dovelo do kvalitetnije zdravstvene usluge - komentariše dr Karađinović za "Vesti".
Srpski zdravstveni sistem je dve godine uzastopce (za 2012. i 2013) proglašen najlošijim u Evropi. Od 35 zemalja čije je zdravstvo analizirano, Srbija je zauzela poslednje mesto, ali ni ova ocena ekspertske organizacije za merenje zdravstvenih standarda na Starom kontinentu (EHCI), čini se nije toliko šokirala domaću javnost kao ovaj izliv iskrenosti čelnika KCS.
Jer, ako o domaćem zdravstvu i stručnosti svojih kolega i budućim lekarima ovako razmišlja profesor Medicinskog fakulteta u Beogradu i prvi čovek KCS, onda pacijentu ostaje samo da sa zebnjom odlazi kod lekara, strahujući u čije ruke prepušta brigu o sopstvenom zdravlju.
Sa desetkama, a bez znanja
Dr Ristić je progovorio i o temi protekcije i neujednačenih kriterijuma na Medicinskom fakultetu. On smatra da nije sporan kvalitet nastave već sistem polaganja ispita, te da je upadljivo da određeni studenti polažu kod određenog profesora.
- Generalno gledano, mladi lekari što mi sada dolaze sa prosekom 10 sve su profesorska deca. To je epidemija u zadnjih nekoliko godina - primećuje profesor.
Dr Milislavljević, koji je i profesor na Medicinskom fakultetu u Nišu, smatra da je ovo trapava izjava dr Ristića.
- Profesoru koji predaje studentima ne ide da kaže da nemamo dobre lekare. Onda se postavlja pitanje da li je tu nešto do njega, do njegovih kolega koji uče studente. Lekari sa Medicinskog fakulteta u Nišu bez problema nalaze posao u Nemačkoj, u Americi... Kako je moguće da su stručni za njih, ali nisu za nas.
Tovarni i paradni konji
- Ne mogu reći da je daleko od istine da se pacijentu loše piše ako nema vezu kada ide kod lekara. Ali ne treba generalizovati. Tačno je da neki lekari idu prečesto na razne kongrese i da ima zloupotreba u saradnji sa farmaceutskom industrijom, ali da bi bilo paradnih konja, mora biti i tovarnih. Pa dok jedni putuju, drugi rade. Nijedan lekar ne može ići na simpozijum bez odobrenja direktora ustanove u kojoj radi. Dakle, neka se direktori potrude da naprave evidencije ko i gde putuje i kakva je korist od toga za struku i lečenje pacijenata - konstatuje dr Cvetić.