Oslobođeni Gotovina i Markač

Hrvatski generali Ante Gotovina i Mladen Markač oslobođeni su danas u Hagu svih tačaka optužbe. Predsedavajući sudija Teodor Meron naložio da se generali odmah puste na slobodu.

Prema konačnoj presudi, operacija Oluja, kojom je Gotovina zapovedao, nije bila udruženi zločinački poduhvat u cilju proterivanje Srba iz Kninske krajine 1995.

 

Apelaciono veće Haškog tribunala danas je oslobodilo hrvatske generale Anta Gotovinu i Mladena Markača krivice za progon srpskog stanovništva iz Kninske krajine 1995, poništivši prvostepenu presudu kojom je Gotovina bio osuđen na 24 godine
zatvora, a Markač na 18 godina zatvora.

Dvojica od petorice sudija apelacionog veća imala su suprotno mišljenje.

Prema konačnoj presudi, operacija Oluja, kojom je Gotovina zapovedao, nije bila udruženi zločinački poduhvat u cilju proterivanje Srba iz Kninske krajine 1995.

Apelaciono veće je utvrdilo i da granatiranje Knina, Gračaca, Obrovca i Benkovca nije bilo nezakonito, poništivši tako suprotan nalaz prvostepenog veća.

Konačnom presudom, utvrđeno je i da odlazak civila posle legalnih napada ne može biti smatrano deportacijom. Gotovina, Markač i drugih koji su naredili napade na gradove u Kninskoj krajini, stoga, nisu imali nameru da deportuju stanovništvo.

Kako je saopšteno, Gotovina i Markač će biti oslobođen iz pritvora Haškog tribunala, čim to bude praktično moguće.

Izricanje konačne presude počelo je jutros u 9 sati u sudnici 1 Haškog tribunala.

Nakon čitanja prvostepene presude, žalbe hrvatskih generala i zaključaka Žalbenog veća, predsedavajući sudija Teodor Meron je optuženima saopštio da su oslobođeni skoro svih tačaka optužnice 1,2,4,5,6,7,8,9, postojanja zločinačkog poduhvata do postojanja namerne deportacije Srba.

Predsedavajući sudija Teodor Meron pročitao je u svom izlaganju da Žalbeno veće smatra da je Pretresno veće načinilo nekoliko grešaka u svom postupku tako da se neke tačke optužbe ne mogu održati. "S obzirom na navedeno, Žalbeno veće delimično prihvata žalbu Gotovine i Markača i odbacuje zaključak da su napadi na četiri grada (Knina, Gračaca, Obrovca i Benkovca) bili protivpravni", kazao je Meron.

Sudija Meron je rekao da je Žalbeno veće pobilo zaključke Pretresnog veća o postojanju udruženog zločinačkog poduhvata.

"Nakon što je pobijena teza Pretresnog veća da je granatiranje bilo protivpravno, Žalbeno veće drži da nema dokaza da je postojao udruženi zločinački poduhvat s ciljem uklanjanja srpskog civilnog stanovništva iz Krajine silom ili pretnjom sile", kaže Meron. On dodaje da se zato ne može govoriti o deportaciji Srba.

"Odlasci civila iz četiri grada uz legitimni topnički napad ne mogu se okarakterisati kao deportacija", izjavio je sudija i nastavio: Žalbeno veće smatra da je opis koje je iznelo raspravno veće oko dodatnih mera koje je general Gotovina morao preduzeti da bi sprečio zločine tokom i nakon Oluje nisu dovoljni. Žalbeno veće je utvrdilo da je Gotovina poduzeo brojne mere kako bi sprečio ili minimalizovao stradanja civilnih žrtava. Žalbeno veće neće Gotovini izreći osuđujuću presudu na temelju alternativnih odgovornosti."

"Ne može se zaključiti da su ljudi koji su učestvovali u legitimnim artiljerijskim napadima imali nameru da učestvuju u prisilnom preseljenju srpskog stanovništva", rekao je Meron. "Gotovina nije napravio propust za koji bi trebao da bude kažnjen", zaključio je sudija.

Hrvatski generali Ante Gotovina i Mladen Markač, optuženi su za ratne zločine nad Srbima za vreme i posle "Oluje" - progone, deportacije, nečovečno postupanje, ubistva, pljačku javne i privatne imovine i bezobzirno razaranje gradova i sela.

Gotovina je u prvostepenom postupku pred Haškim sudom 15. aprila 2011. godine osuđen na 24 godine zatvora, Markač na 18 godina, a preostali član hrvatske "trojke", general Ivan Čermak, oslobođen je krivice i Tužilaštvo na tu odluku nije uložilo žalbu.

Gotovina je u vreme "Oluje" bio komandant Zbornog područja Split, a Markač Specijalne policije.