Srbija nas ubija (4): Najskuplja hrana u Evropi

Najviše zapuštenih oranica je u pograničnim delovima Srbije s Rumunijom i Bugarskom, zatim prema Kosovu, u okolini Kuršumlije i Pirota, ali i u oblasti Deliblatske peščare.

Miladin Ševarlić: Čak 40 odsto prometa roba iz agrara prolazi kroz takozvanu sivu zonu

 

Branislav Gulan, saradnik Privredne komore Srbije, kaže da na tim njivama već godinama raste krov.

- Čak 1.200 sela iz pograničnih krajeva su pusta. U Srbiji ima 4.600 sela, a svako četvrto nestane. Da smo na ovom neobrađenom zemljištu posejali pšenicu i da je rodilo barem dve tone po hektaru imali bismo još 1,2 miliona tona žita. Od zemlje koja se ne obrađuje Srbija ima samo štetu - kaže Gulan. Neobrađena zemlja u Srbiji nije mnogo plodna, ali poznavaoci tvrde da nije za bacanje i da bi na njoj mogle da uspevaju sve poljoprivredne kulture. Problem je što ove oranice nemaju sistem za navodnjavanje, ali i to što je reč o malim parcelama. Prosečna parcela u Srbiji ima tri hektara, koliko je dovoljno za gajenje ruža, ali ne i pšenice.

Predsednik Društva agrarnih ekonomista Srbije prof. dr Miladin Ševarlić kaže da država u oblasti poljoprivrede više nema prava ni na jednu grešku jer ih je u prošlosti bilo previše.

Sve je teže videti mlade ljude u poljoprivrednim domaćinstvima

 

Ševarlić kaže da 40 odsto prometa roba iz agrara prolazi kroz takozvanu sivu zonu i da tu gubi država jer nema dotoka novca u budžet, ali i sve druge institucije u sistemu. Srbija ima sve uslove da poveća vrednost svoje poljoprivredne proizvodnje, a da jedno poljoprivredno gazdinstvo, koje sada hrani 15 potrošača, poveća svoju produkciju jer je u Nemačkoj broj onih koje snabdeva farmer 156.

Samo u centralnoj Srbiji ima na hiljade hektara zemlje zarasle u korov i to jasno svakom ko samo prođe Ibarskom magistralom. Otkupna cena mleka u mnogim delovima Srbije je tako niska da seljaci hrane svinje mlekom. Mnogi ne znaju da stočari u Srbiji spaljuju ovčiju vunu jer niko nije zainteresovan da je otkupi i preradi. U stvari, skoro da i nema više vunovlačara. Trgovcima je profitabilnije da uvoze skupu australijsku vunu koja je sigurno kvalitetnija od naše, ali je i vuna ovaca iz Srbije i te kako upotrebljiva.

Sva istraživanja o siromaštvu u Srbiji pokazivala su da su stari na selu i dalje socijalno najugroženija grupa. Ukoliko i imaju penzije, one su male i neredovne, a njihova materijalna sigurnost uslovljena je veličinom poseda. Tako se oglasio i Centar za socijalni rad u Sjenici, opštini koja je po broju staračkih domaćinstava u samom vrhu u Srbiji, žaleći se na to što staračka domaćinstva na Pešteru, zbog posedovanja više od pola hektara poljoprivrednog zemljišta, ne mogu biti korisnici socijalne pomoći.
 

K  R  A  J