Zemlja bez standarda (3): Radnici na buvljaku

U Loznici je trenutno nezaposleno 12.900 ljudi, nešto više nego što je u svom zenitu zapošljavao nekadašnji gigant hemijske industrije Viskoza. Gigant je pre sedam godina zauvek stao, a Loznica krajem prošlog i početkom ovog veka doživela sudbinu gradova koji u su imali veliku industriju koncentrisanu u jednoj fabrici. Stala je Viskoza, a onda su propali još neki loznički kolektivi, gde se nekad zarađivalo za život. Privreda se od tada nije digla iz nokauta, čak ni na jedno koleno, a priče o dovođenju investitora uglavnom su bez pokrića.

Fabrika Viskoza pretvorena u ruinu

 

Za poslednjih osam godina Loznica je promenila svoje lice, ali osim našminkanih ulica, ono ključno se nije promenilo. Novih radnih mesta nema, pa svi sanjaju o danima kada je svakodnevno u tri smene iz Viskozinih kapija kuljala reka ljudi, a autobusi razvozili radnike do gotovo svakog lozničkog sela jer retko koja kuća nije imala nekoga u gigantu. Mnogi su i sa druge strane Drine u njoj zarađivali. U Samostalnom sindikatu za Loznicu, Krupanj, Ljuboviju i Mali Zvornik kažu da su pre početka privatizacije imali više od 20.000 članova, koliko je bilo i zaposlenih, a danas oko 1.500 članova od čega iz privrede samo 375.

- Socijalnu kartu zaposlenih nemamo, kao ni tačne podatke o broju zaposlenih na našem području jer firme više nisu obavezne da nam ih dostavljaju. U Loznici ima oko 14.000 zaposlenih, a prosečna zarada je znatno niža od republičke. Ima mnogo poslodavaca koji ne uplaćuju poreze i doprinose ili zarade isplaćuju sa zakašnjenjem. Praktično su naši članovi zaposleni u javnim preduzećima i državnim firmama tako da radničke klase nema jer nema ni privrede - kaže Zoran Polić, predsednik Samostalnog sindikata Srbije za Loznicu i tri susedne opštine.

Srećna vremena za radnike

 

U Loznici i tri susedne opštine nekad je radilo 71 društveno preduzeće, uključujući i Viskozu, sa 18.950 radnika, da bi broj preduzeća pre nekoliko godina bio 10 puta manji. Prema podacima sindikata od pre neku godinu, koji nisu bitno promenjeni, a ako jesu, onda su to promene nagore, 31 preduzeće sa 3.005 radnika završilo je privatizaciju, ali je kasnije dosta njih poništeno i završilo je u stečaju. Krajem prošle decenije u stečaj su iz Loznice i tri susedne opštine otišla 32 preduzeća sa 3.651 radnikom koji su ostali bez posla i bilo kakvog socijalnog programa. Prema nezvaničnim podacima, Viskoza je u najboljim danima imala oko 12.000 zaposlenih, trgovinsko preduzeće Drina-Jadar oko 3.000, građevinsko preduzeće Zidar oko 1.100, konfekcija Moda 100, a nekadašnji Novi dom u Banji Koviljači imao je 600 radnika.

Neki su se po odlasku iz Viskoze posvetili poljoprivredi, a među njima je i meštanin Dobrića koji ne želi da mu se ime spominje, niti da se slika jer mu je, kako kaže, dosta svega.

- Slikao sam se već kao što smo se svi, cela država, slikali. Fabrike su propale, što je valjalo, to je prodato kojekome budzašto, a sad nas samo zamajavaju. Bavim se poljoprivredom, ali ova suša sve sprži i ne znam kako ću i šta ću. Iako sve propade, Vlada Srbije ne proglašava elementarnu nepogodu jer bi onda morala da isplati odštetu. I onda vidiš da su svi isti i da je svejedno hoće li jahati Kurta ili Murta. Oni gledaju sebe, a za narod baš ih briga. Cene skaču, kao i evro, plate, ko ih dobija, miruju i ne znam kako će se dalje. Moja kćerka radi u butiku za jedva 15.000, a nije prijavljena i nema nagoveštaja da će uskoro i biti. Ima skoro 26 godina, ne može da nađe bolji posao i sa svakom godinom sve su manji izgledi. Ne znam kuda sve ovo vodi, samo u dalju propast, a mislili smo da smo stigli do dna, ali i od goreg ima gore - priča razočarano.

Mnogi Lozničani koji su ostali bez posla rade na građevinama, idu po terenima, ili u inostranstvo, ali to danas nije lako kao pre tri-četiri decenije. Drugi su se okrenuli njivi ili prodaji na buvljaku, ali to je tek da se životari. Zvanično je na evidenciji nezaposleno 12.904 Lozničanina, ali i među onima koji rade mnogi se pate sa kašnjenjem plata, ili rade za minimalac. Inače, prosečna neto zarada u Loznici je 34.293 dinara, 8.000 manja od republičkog proseka. Loša materijalna situacija mnoge natera da pokucaju na vrata Centra za socijalni rad gde je za jednokratnu novčanu pomoć za pola godine podneto 2.376 zahteva, a odobreno 2.250 za iznose od 1.000 do 3.000 dinara.

Ono što može biti svetlo na kraju lozničkog privrednog tunela jeste jadarit, mineral koji je jedino pronađen u dolini Jadra kod Loznice. Prema dosadašnjim geološkim istraživanjima, procenjuje se da Jadarski basen sadrži oko 220 miliona tona rude jadarit i da bi pokrio 20 odsto svetskih potreba za litijumom, najvažnijim elementom u proizvodnji baterija za mobilne telefone, kompjutera i vozila na električni pogon. Ljudi iz sela već rade na istražnim bušotinama za 60.000 dinara što je za ovaj kraj odlična zarada. Hoće li jadarit zaista doneti bolji standard žiteljima lozničkog kraja, znaće se za koju godinu i to je tračak nade.