Albanci pljačkaju kuće dijaspore

Dok danima pokušavaju da oteraju plamen od kućnog praga, žitelje opštine Dragaš iz Gore muče i pljačkaši za koje sumnjaju da dolaze iz Albanije, koji im kradu im stoku, a na meti su i kuće dijsporaca.

Uzair Hamza, koordinator za prava zajednice i integraciju opštine Dragaš i predstavnik sela Gornji Krstac, kaže da se građani Gore ne osećaju bezbedno.

- Jedino nam kiša može pomoći. Gori borova šuma, puna lučevine, koja, kada se zapali, gori kao hepo kockice. Kad vatrogasci i meštani koji gase požar pomisle da je gotovo, ponovo izbije požar. Vatra je dolazila 200 metara do sela, u jednom trenutku bojali smo se da će zahvatiti delekovod, ali, srećom nije, opisuje Hamza za "Vesti" bitku s vatrom. Dodaje da je vatra je oko 19. avgusta prešla granicu sa Alabanijom, te da "možda Direktorijat za hitne intervenciju nije adekvatno u prvom momentu reagovao" A, kada je tri dana kasnije vatra zahvatila čitav Koritnik, kaže on - već je bilo kasno!

Kolika je šteta?

- Pretpostavljam da je izgorelo je oko 2000, od ukupno 7000 hektara šume. Još gori, pa i danas, kada ustanem ujutru, prvo pogledam prema šumi.

Tražili ste pomoć i od KFOR-a, ali su oni rekli da nisu nadležni?

- Oni su došli da ratuju, a ne da gase požar. Ponašali su se vrlo licemerno. Po zakonu postoji tri nivoa odgovornosti u slučaju požara, pa sam se obratio Ministarstvu za šumarstvo i tražio pomoć od nemačkog KFOR-a. Vojnici su tražili koordinate požara, napravili izviđački let, i potom nam rekli da nemaju balone za vodu kojima se gasi požar. Međutim, u drugoj verziji su rekli da KFOR interveniše isključivo kada su životi građana ugroženi, pa ako procene da je stanovništvo sto odsto ugroženo, onda će doći. Ljudi koji ne borave na Kosovu iz drugačijeg ugla posmatraju KFOR. A, od prilike, oni gledaju više sebe i svoja posla. I više vole da se slikaju kada negde dođu, nego nešto da konkretno rade.

Meštani Gore su preko leta na meti pljačkaša?

- Međunarodna zajednica i KFOR ne razumeju probleme meštana, već problem bezbednosti na granici posmatraju iz kancelarije. Tokom perioda Jugoslavije je bilo bezbedno, pa su meštani očekivali da će dolazak NATO, velike vojne sile da im obezbedi sigurnost. Međutim, razočarani su. Imamo anarhiju u tom predelu, jer postoje tri malogranička prelaza, koja su namenjena isključivo za stanovnike goranskih sela, koji su prilikom uspastavljena granice ostali na strani Albanije, a na nekoliko stotina metara od komšija s druge strane. Ali, tu granicu od 36 kilometara može da pređe ko gde hoće, i kako hoće, pa čak i lopovi. Evidentno je da događaju pljačke napuštenih kuća, krada se stoka iz štala.

Sumnja se da pljačkaši dolaze iz Albanije, lako prelaze granicu?

- Najveći broj pljački po statistici je u Kruševu i Restelici, selima koja se graniče isključivo sa Albancima iz Albanije. Kradu se krave, konji ovce... Zimi nema pljačkaša, sneg je visok, vide se tragovi. Masovno nam seku i šumu, oko pet hektara u ataru jednog sela. Povremeno dođe policija, ali se lopovi lako razbeže. Potrče 100, 200 metara i već su na svojoj teritoriji. Ipak, nisu samo iz Albanije odgovorni, za pljačke. Sumnja se i da ima onih koji namerno naprave takve tragove. Stanje je konfuzno i nemamo adekvatne mere zaštite.

Iz Gore je mnogo raseljenih po Zapadu, i njihove kuće su mete lopova?

- Da. Ove godine u Restelici je bilo oko 30 opljačkanih kuća, i to uglavnom onih koji žive i rade u Italiji. Zato se često dogodi da je kuća opljačka, a da mi to ne znamo dok ne dođe vlasnik. Inače, sa ovih prostora u bivšim jugoslovenskim republikama živi oko 8.000 ljudi, a u Zapadnoj Evropi oko 7.000. Građani se osećaju nesigurnim. Policija pokušava koliko može, ali ne radi baš dobro.