Lazanski: Albanci, novo američko topovsko meso
Na livadi prekrivenom snegom skoro do listova, američki instruktori driluju albanske i srpske vojnike novih kosovskih bezbednosnih snaga, ili od 14.decembra 2018. nove kosovske vojske, podučavajući ih kako da rasklapaju, čiste i pune svoje nove puške M-16 i "hekler koh", kao i kako da sa njima kreću kroz sneg.
Stari "kalašnjikovi", koje tako dobro poznaju i Srbi i Albanci, izbačeni su iz naoružanja odlukom privremenih organa vlasti u Prištini, koje nastoje da svoju novu vojsku što pre učine kompatibilnom sa snagama NATO-a. Stotinak metara dalje, na obližnjem putu stoji desetak "hamera" sa tablicama kosovskih bezbednosnih snaga. Vozila koja su ostavljena na poklon Prištini posle odlaska većine američkih vojnika sa Kosova, ali i novi „hameri" upravo stigli kao vojna pomoć SAD Prištini. Kao i celokupno pešadijsko naoružanje, laka artiljerija i laka oklopna vozila…
Nekoliko kilometara dalje od snežne livade, druga grupa penzionisanih oficira američke armije, inače iz firme "Militari Profešnl Risorsis Inkorporejšn" (MPRI) iz Virdžinije, a sve nekadašnji pripadnici američkih specijalnih snaga, usmerava albanske majore dok kombinuju borbene manevre na najsavremenijim kompjuterima.Jedan od majora, sakriven u simuliranom bunkeru u vidu brvnare, povlači naređenje o artiljerijskom napadu. Iza brvnare uz tutnjavu gusenica mladi vojnici uvežbavaju vožnju na oklopnom transporteru M-113. Po parovima, jedan Albanac i po mogućnosti jedan Srbin…
Pročitajte još:
* Priština u Briselu ubuduće sa dve pozicije
Ovde, na platou centralnog Kosova, oko 200 američkih instruktora pokušava da uobliči zajedničku vojsku Albanaca i Srba u profesionalne borbene oružane snage koje će potencijalne neprijatelje, a posebno vojsku Srbije, naterati da dobro razmisle.Obuka se vrši u okviru programa vrednog 150 miliona dolara, koji su platili vlada SAD i koalicija islamskih država, a u okviru kojeg su predviđene i kupovine najmodernijeg naoružanja i vojne opreme. Službeni Vašington smatra da će ovaj trud sačuvati mir u regionu, ali i olakšati potpuni odlazak američkih vojnika iz tog područja u neke druge delove sveta.
Nesumnjivo, težak posao i ogroman izazov: naterati dojučerašnje protivnike, Albance i Srbe da međusobno sarađuju, a istovremeno ih odučiti od njihove vojne doktrine iz vremena nekadašnje Jugoslavije.
Sve ovo napred, napisano pre nekoliko godina, izgledalo bi i kao deo sajens-fikšn priče. No, nešto od toga već je bilo i tada u toku, nešto je još u planovima, a nešto smo videli upravo ovih dana. Kosovski Srbi možda nikada i neće hteti da budu u novim kosovskim bezbednosnim snagama, ili vojsci, ali možda neki i hoće. Jer, život ne može da čeka kraj dijaloga Prištine i Beograda. No, ono što nije sajens-fikšn priča jeste proces ujedinjenja Kosova i Albanije koji tiho teče. Između Albanije i Turske postoji bilateralni vojni sporazum o vojnoj pomoći na osnovu kojeg Turska ima pravo da stacionira svoje snage u Albaniji, da isporuči Tirani sve što joj treba od naoružanja.
Albanija kao članica NATO-a, može od Turske dobijati oružje i po sistemu "kaskade", što je praksa da bogatije države članice pakta poklanjaju oružje siromašnijim članicama saveza, dakle Turska može da opremi Albaniju borbenim sistemima koji su za Srbiju sada još nedostižni. Kosovo ujedinjeno s Albanijom jeste novi balkanski rat, a sadašnje naoružavanje Kosova, program obuke kosovskih bezbednosnih snaga i stvaranje nove vojske destabilizacija je regiona, nešto što provocira rat, a ne donosi mir. No, Vašington sada dobija novi rezervoar topovskog mesa, nove vojnike koji će da ginu za američke interese širom sveta.
Međunarodna zajednica? Šta je to uopšte? UN, kome one danas uopšte i služe? Debatni klub dokonih političara. Uostalom, kome UN danas bilo šta mogu da narede?
