Zaparložena sela (2): Momci pijanče, devojke u kafiću

Za srpsko selo, posebno ono na jugu Srbije, nema oporavka niti budućnosti, ubeđeni su svi. Dragan Stojiljković iz Ranutovca kod Vranja tvrdi da je selo ispušteno odavno.

- Iako su seljaci na vlasti po gradovima, njih rodni kraj interesuje samo kad shvate da mora jednom i da se umre. Kad počnu da smetaju deci, sete se zavičaja i rado grade kućicu u cveću da uživaju u hrani i vodi i sećanjima na srećno detinjstvo, na oca i majku u gunjevima i gumenim opancima. Svaka nova vlast želi da se dokaže i pokušaće da selo oživi. Ali, iz prazne kase ne može da se zahvati, samo paučina. Mi na obodu Vranja još nemamo vodovod, bunari nam presuše, pa dovodimo smrdljivu vodu iz obližnje Morave, za bašte, stoku da napojimo. Za piće, donosimo sa izvora iz obližnje planine. O čemu da razgovaramo: o razvoju stočarstva, voćarstva, ratarstva?! - ogorčen je Stojiljković. 

Njegovo selo Ranutovac, na pet kilometara od Vranja, koje je pored Koridora 10 i regionalnog puta, polako odumire. Čim neko od najstarijih žitelja umre, na kuću se stavlja katanac. Potomci dođu iz grada i povremeno je provetre, a svi samo žele da je prodaju.

- U našem selu "kršen" dinar nije uložen, političari su sve učinili da nam se deca stide što su sa sela. Hvala bogu, moja tri sina ponose se što su sa sela i ovde grade svoju budućnost koja je neizvesna. Ima još mladih po selu, ali pitanje je da li će biti na večitoj pozitivnoj nuli ili će otići da konobarišu po Crnoj Gori, da rade na građevinama po Beogradu - priča Stojiljković.

Dragan Janjić iz sela Moštanica, 12 kilometara severno od Vranja, smatra da u Srbiji svaka vlast ne radi za narod nego za sebe. 

- U Vranju čim jedni siđu s vlasti, dođu drugi čiji je jedini cilj da zaposle svoje istaknute članove. A pošto poštena deca beže od politike, vlast vrvi od kriminalaca i marginalaca koji su dobro uhlebljeni. Selo ih ne interesuje. Moštanica je gotova, imala je pre 30 godina 300 đaka, danas ima četiri, od prvog do četvrtog razreda, i troje u predškolskoj ustanovi. Svaka kuća ima ljude, ali najmanje one koji treba da podignu selo, momke i devojke za ženidbu i udaju. Momci samo pijanče i palamude, nabili po 40 godine u dupe, a devojke sanjaju kako će se udati u Vranju, a prefrljile su 30 godina. Pa kad će da rađaju ako im je san da tri puta dnevno izađu u kafić na espreso i potom zadenu plastičnu kašičicu među zube?! Kao, to je moderno i to je život. Ne znaju deca da je to kučeški život, od danas do sutra - kaže Janjić.

On je u Moštanicu došao na ženino imanje, inače je iz Vranja. Sa selom nije imao nikakve veze sve dok nije počeo da gladuje u gradu jer je tekstilni gigant Jumko, gde su radili, propao.

- Nisam hteo da zdrav i prav primam socijalnu pomoć. Sramota me bilo i noćima nisam spavao dok nisam saopštio ženi: "Idemo u selo, na tvom imanju ćemo barem proizvesti hranu za nas i decu." Našao sam najbitnije, mir - navodi Janjić.

Dragan Stojiljković gradi u Ranutovcu kuću za svoja tri sina. Radi kao vatrogasac u Vranju, a cela porodica obrađuje zemlju pored Morave, imaju ovce, svinje, kravu. Sinovi, kad ne rade na poljoprivredi, rade privatno.

- Suština bilo kakvog napretka je da u kući vlada disciplina i red i da jedan komanduje, a to sam ja. Moji sinovi svi puše, ali u mom prisustvu ne smeju da zapale cigaretu, iako su prevalili 20. To je poštovanje. Drugo, svaki dinar koji zaradimo, a mučno se dolazi do njega, daje se meni i ide u zajedničku kasu. Čim se nešto stekne, ide u materijal za kuću - kaže Stojiljković.

Ne zna kakva će budućnost njegove dece biti, sva trojica su završili Tehničku školu u Vranju, ali posla nema i okrenuli su se poljoprivredi. Krava i ovce im donose prihod jer po sir dođu same mušterije, ne stignu da ih odnesu na pijacu.

- Sve je to sitničarenje i samo puko preživljvanje uz mukotrpni rad. Najveći problem je kako će deca da se ožene. Devojke iz sela hoće u grad, onih planinki gotovo da nema jer su ta sela pusta, samo poneki starac. Znaju ove naše da ih ovde čeka rad. Pamet im je raspolućena, s jedne strane blizu je grad, pa odlaze stalno, a tu je šminkanje, lakiranje noktiju i suknjiče da što više otkrije. Samo se kafa pije, priča o beogradskim pevaljkama i sanja o životu sedi lebu da te jedem - govori Stojiljković.

On tvrdi da je država kriva, politika je kriva, a lopovska demokratija - najviše.

- Zato se dešava da je decu sa sela kad odu u školu u grad sramota da kaže da imaju kravu simentalku jer će ostali da ih zezaju, ali ako odu u kafić i izvade najskuplje cigarete, tad su moderni. Nova vlast, ako namerava nešto da pokrene, prvo treba da populariše prave vrednosti u našem društvu. Potom, investicije, povoljni krediti, inače korov i čičak biće budućnost cele Srbije. Za jedan hektar da se duboko izore potrebno je 1.100 evra. Recimo, da potom posadim višnje, 900 sadnica na hektar, treba mi oko 700 evra, pa đubrivo... Ukupno oko 3.000 evra ulaganja da počnem, pa da mi država da neku bezbednost od elementarne nepogode, pa da reši isplativ otkup. Ma, nema te vlasti koja će to da dovede u red jer nam se već crni džiger kida od muke - ogorčen je Stojiljković.