"Zelena mafija" pustoši jug Srbije
Danas je država sve prepustila liberalnom tržištu bez ikakve zakonske regulative, pa i šume u udaljenim planinskim selima. Mnogi žive samo od prodaje drveta, pa se seče nemilice, kako ko šta dohvati. Seljak iz siromašnog planinskog kraja koji se pruža prema granici sa Bugarskom i Makedonijom, a bavi se prodajom drveta iz svoje šume, želi, kao i svi ostali, da govori anonimno da ne bi imao posledica koje bi mu uticale na golu egzistenciju.
- Dobro bi bilo kada bi svi koji prodaju drva za ogrev i balvane za strugare to činili iz svoje šume i to stabla obeležena od strane šumskih državnih radnika. Tako je nekada bilo, kada je moj otac sekao šumu. Teško njemu ako poseče ono drvo koje nije sa žigom. Danas je u tom delu potpuna anarhija, seče se prvo državna šuma, pa tuđa, a onda svoja.
Mizerne prodajeMnogi vlasnici šuma na jugu Srbije koji žive daleko od rodnog kraja jeftino su prodali svoje šume, jer bolje da uzmu sigurne pare nego da ostanu bez ičega. Poenta je što prodaja opet ide mimo države, a vlasnici dobijaju mizernu cenu. |
Postoji lanac ljudi koji imaju korist od toga. Kako bi inače nesmetano vozio kamion sa 15 metara kubnih drveta bez validnih papira, ako od mesta seče do Vranja ima od 50 do 80 km? Taj put treba bezbedno preći, a da bi se to učinilo treba da se svaka "rupa" na putu zapuši. Novcem, naravno. I, svi su na dobitku, jedino što nam čitava brda stoje raskrčena i gola, podložna eroziji - kaže ovaj seljak.
- Drva, u kamionima idu prema Vranju, ali postoje mesta u selima gde se otkupljuju, a posle otpremljuju. Svako ima korist, šumari ne svi, ali pojedini su najbogatiji u Vranju, sa ogromnim kućama, automobilima i šta sve ne.
Isplativi požari
Ljudi se ne boje da seku gde stignu jer je kraj takav, nepristupačan. Proteklih godina na pojedinim lokacijama su izbijali požari. Vatrogasci iz Vranja su upozoravali na podmetnute požare, ali sve je ostalo na tome. Kasnije bi oprljene buke sekao ko bi stigao u dogovoru sa "zaštitnom ekipom" i prodavao. Šuma državna ili, kako ovde kažu, ničija, seče se i prodaje po regularnoj ceni.
- Eno, ogolela su brda oko Krive Feje prema Besnoj Kobili, žalosno je ono za gledanje, oni su sekli, pisali mediji, digla se prašina i odmah slegla.
To su moćni ljudi koji kroje sudbinu šumama na jugu Srbije i sa njima nema šale. Zato ih niko ne dira, a koristi se to da se na isti, nelegalan način zaradi, a za jednu sezonu na državna drva bez žiga može da padne dobra godišnja zarada. Uglavnom se radi u grupama, pa zavisi koja je kako spremna, obezbeđena i zaštićena. Zarada ide po čoveku od 500 do 3.000 evra. U celom tom poslu, sirotinja, najamni radnici prolaze najgore, rade najteže poslove za 10 evra nadnice - objašnjava jedan meštanin.
Ćumur i nakupci- Ćumur se otkupljuje i šleperima ide za Grčku, ali najviše za Italiju, to ide preko neke zadruge koji su osnovali pojedinci. Ide u nekoliko gradova, najviše zarađuju oni koji otkupljuju. Nije ni to regulisano kako treba, cenu određuju nakupci, ako se njima ne proda, nema kome, nemaju konkurenciju. Seljaci ćumurdžije imaju za život, to im je danas najizvesnija para, a nakupci svi bogatiji, iznad proseka u vranjskom kraju - objašnjava jedan meštanin Poljanice. |
Na mestima, po selima gde se otkupljuje drvo, postoje ljudi, registrovani ili ne, koji narod naziva nakupcima. U Trgovištu se radi regularno jer na stotine kubnih metara drva ide uglavnom za Vojvodinu. Cena je oko 20 evra na licu mesta, a u Vojvodini ide do 60. Toliko zarade oni koji šleperima oteraju drvo za ogrev, ali i za strugare.
Prodaja Grcima
U Poljanici, planinskom kraju iznad Vranja, drva se seku pored administrativne granice sa Kosovom, na planini Kukavici, njenim obroncima, ali i na drugim planinama poput Roždačke, Stanačke. Otkupljuju se za 22 evra, a prodaju dalje po 33 do 35. To je ako ide za Vranje, Leskovac.
- Bilo je skoro otkupa za Grčku. Dođu Grci sa papirima i otkupljuju drvo. Potpuno legalno unajme naše šlepere, a drvo se seče u šumama na kubne metre. Grci zakupe ljude i mašine koji drva seku na lice mesta i cepaju. Takvo se tovari, odmah spremljeno za grejanje. Sa sečenjem ih košta 25 evra, a tamo prodaju od 80 do 100 evra po kubiku.
E tu sad naši rade šta hoće, meštani su vispreni, pa doteraju drvo bez žiga, a najveći deo poseku iz državne ili tuđe šume čiji su vlasnici u inostranstvu ili žive po Vojvodini - kaže naš sagovornik iz centralnog sela Vlasa.
U Poljanici je u velikoj ekspanziji proizvodnja i prodaja ćumura. Ranije su ćumurane bile visoko u planinama, a sada i pored regionalnog asfaltnog puta, u dvorištima pored stambenih kuća. Svi seku, prave ćumur jer se tako dolazi do sigurne pare.
- Na ćumuru se najlakše zarađuje, bez obzira na to što posao nije lak, posebno dok se spremi drvo. Ipak se to radi u razmacima, ima dana za odmor, a može da se izvuče jedna dobra plata za tamošnje prilike. Recimo od pet improvizovanih ćumurana od lima zaradi se oko 300 evra mesečno, ako se radi porodično. Otkupljuju nakupci iz Vranja i Leskovca, a oni snabdevaju Beograd i Vojvodinu. Cena je u Poljanici 0,30 evra za džak od 15 kilograma, a dalje ide i trostruko više, pa i petostruko - kaže poznavalac ovdašnjih prilika.
Niko ne mari što im je život ugrožen i izložen boleštinama zbog prirode ćumurdžijskog posla u improvizovanim uslovima i gustog dima. Nijedna para ne može da plati zdravlje, zato u planinskim selima haraju tumori, astme i druge hronične bolesti. Seljaci će na to slegnuti ramenima i reći: "Zar golo zdravlje nije gotova bolest"!
