Obaveštajne službe (1): Špijuniranje i boga i ljudi

Veliki deo čovečanstva veruje da "bog sve vidi", pa su se ljudi brzo snašli i imitirajući boga rešili da i oni naprave neku instituciju, koja bi se u ime državnog blagostanja i sreće, bavila posmatranjem grešnika raznih fela. Ima i jedna slobodna verzija narodne špijunaže kojima su sklone dokone babe, popularne u narodu kao babe snajperke. Špijunka im je glavno sredstvo nadzora nad nedužnim komšilukom.

Kako danas funkcioniše državna bezbednost u Srbiji uglavnom očajne građane i ne zanima, ali je pravi skandal izazvao predsednik Srbije Tomislav Nikolić. On se nedavno požalio javnosti da mu Bezbednosno-informativna agencija šalje potpuno bezvredne izveštaje, od situacije u Grčkoj do podataka gde je koji građanin priveden pod dejstvom alkohola. "Ako je to BIA - evo poklanjam i BIA, VOA, VBA da vodi ko god hoće. Ako imaju samo te podatke, može opozicija da ih vodi", iznervirao se Nikolić i zaključio da bi on lično od mesta šefa BIA bežao kao đavo od krsta.

CIA: Džordž Buš

U mnogim zemljama tajne službe su često moćnije od vlade. Sposoban agent može vrlo lako da dostigne i najvišu vlast. Staljin je svoju diktatorsku karijeru otpočeo kao tajni agent Koba, a predsednik Rusije Vladimir Putin je bio pukovnik KGB-a. Izraelski premijer Jicak Samir je bio funkcioner Mosada, Džordž Buš stariji je, pre nego je ušao u Belu kuću vodio CIA i istovremeno bio direktor celokupne obaveštajne službe SAD.

Najstariji pisani trag o špijunaži je glinena pločica stara 4.000 godina, kada je špijun Banum iz države Mavi na reci Eufrat javio svom vladaru da je primetio sumnjive svetlosne signale u susednom neprijateljskom selu. U Bibliji Mojsije šalje uhode da ispitaju kako izgleda život u obećanoj zemlji Haanan, pa ispada da su ljudi i božju reč špijunirali.

KGB: Vladimir Putin

Mletačka špijunska služba delovala je po svim dvorovima u Evropi i turskoj carevini, plaćali su dukatima za izveštaje što se tamo radi i govori, a spletkarili i podmetali gde god su stigli.

U 16. veku državni sekretar za obaveštajne poslove kraljice Elizabete imao je na platnom spisku 53 stalno plaćena agenta u inostranstvu, te još 18 ljudi koji su špijunirali po potrebi. U tu je obaveštajnu službu bio uključen i Isak Njutn, koji je pisao uputstva za agente.

Smatra se da su srpske uhode jos daleke 1330. odigrale važnu ulogu u bici na Velbuždu. Kad je u Srbiji osnovan Praviteljstvujušči sovjet 1811, prvi srpski ministar policije bio je Jakov Nenadović, ali je tajna služba bila u rukama vožda Karađorđa, koji je čak izdao i zakonik o špijunima, gde je uhođenje u korist Turaka navedeno kao najteže krivično delo.

Karađorđe je tako osudio nekog Raku na prebijanje nogu ispod kolena i ruku ispod lakata, a zatim na streljanje, jer su ustanici kod njega našli skriveno pismo koje je nosio za beogradskog dahiju Kučuk Aliju. Vujica Vulićević bio najpoznatiji ustanički uhoda, ali se još ne zna da li je radio za Karađorđa ili za Miloša, ili za obojicu istovremeno.

Temelje srpske službe bezbednosti postavio je knjaz Miloš Obrenović u okviru Popečiteljstva vnutrenih dela i Popečiteljstva vojenih dela, koja su vodili Dimitrije Davidović i Mileta Radojković. Njihov zadatak je bio da paze "da se ko s neprijateljem Srbije ne dogovara, protivu Praviteljstva rđave reči da ne raznosi i da se tajna družestva u Srbiji ne pletu..." Najpoznatiji obaveštajac i profesionalni policajac Obrenovića bio je Sima Nešić, prevodilac kod Turaka. Studirao je u Beču trgovinu i bankarstvo, a koristio je svoja poznanstva sa Jevrejima da preko njih dođe do podataka o turskoj upravi i vojsci. Kasnije se ubacio u tursku upravu kao terdžuman, odnosno tumač. Tako je mogao da direktno prisluskuje i sultanovog izaslanika Afir pašu. Nešić je poginuo na Čukur česmi 1862. od zalutalog metka, dok je razdvajao zavađene Turke i Srbe.
 

Kraljevini Srba, Hrvata i Slovenaca temelji novog bezbednosnog sistema postavljeni su tek 1922. godine. Samo u Beogradu, koji je imao 100.000 stanovnika, u to vreme radilo je 1.000 žandara i stotinak inspektora. Dragi Jovanović je bio upravnik, ali i glavni policajac Beograda, pa i Srbije sve do 1944. godine. Za četiri godine borbe sa komunistima, tajna služba uhapsila je i saslušala 1.500, a streljala 600 simpatizera KPJ.

Biti komunista u Jugoslaviji između dva rata značilo je često i biti obaveštajac Kominterne. Mnogi istoričari tvrde da su i Tito i Jovanka bili obaveštajci. Prva državna služba bezbednosti bila je OZNA - Odeljenje zaštite naroda, osnovana u Drvaru 1944. Titovim dekretom. Agenti Ozne bili su "zaštitnici i čuvari NOB-a". Odeljenje zaštite naroda vodio je Aleksandar Leka Ranković.

Anton Duhaček u knjizi "Ispovest obaveštajca" tvrdi da su stručnjaci sa Zapada našu obaveštajnu službu svrstavali kao petu na svetu.

Trovanje je od davnina specijalitet CIA i KGB. Kao vođa ukrajinske opozicije Viktor Juščenko bio je jedan od glavnih kandidata na predsedničkim izborima 2004. Veruje se da su ga ruski špijuni otrovali dioksinom, kojeg je u krvi bilo 50.000 puta više od normalnog. Njegovo lice je bilo potpuno deformisano, a politički protivnici tvrdili su da je reč o "predizbornoj farsi". Pokojni rumunski predsednik Nikolae Čaušesku najviše se plašio trovanja jer ga je Fidel Kastro upozoravao da će ga CIA otrovati preko odeće, pa je specijalna jedinica rumunske vojske svakodnevno šila odela za rumunskog predsednika. Za svaki dan novo odelo.