Serijske ubice (3): Zadavio nevestu, pa na stoni tenis
Pripadnik Žandarmerije Miroslav Perić, rodom sa Kosova, ubio je 20-godišnju buduću ženu i otišao na rekreaciju, a Mirko Pešović iz Brusnice u šumi je zakopao dve ljubavnice.
Branislava Stanića, do pre dve godine istražnog sudije Višeg suda u Čačku, danas sudiju Apelacionog suda u Kragujevcu, mnogi smatraju jednim od najuspešnijih istražnih sudija u Srbiji. Za 24 godine bavljenja poslom istražnog sudije obavio je na hiljade istraga u Moravičkom okrugu, koji pokriva opštine Gornji Milanovac, Lučani i Čačak. Ime Branislava Stanića se među sudijama pominje sa posebnim poštovanjem, ali i među kriminalcima svih fela, pa i među ubicama koje su već odslužile svoje zatvorske kazne, kao i među onima koji su na izdržavanju robije zbog počinjenih zločina, jer važi za čoveka kojeg je nemoguće ni prevariti ni potkupiti.
- Svako ubistvo je tragičan događaj i svako je priča za sebe, ali najteže sam doživljavao ubistva u kojima su i žrtve i ubica, zapravo tragične ličnosti. Na mene je poseban utisak ostavilo ubistvo koje se dogodilo u septembru 2003. godine kada je Miodrag Ilić hladnokrvno ubio Mirka Kostića u njegovoj kući u Gornjem Milanovcu, a potom i Mirkovog oca Zorana, kojeg je ubio za kafanskim stolom.
Žrtve su bili rođaci ubice i ničim nisu doprineli zločinu, ali i ubica je žrtva svoje bolesti, jer je umislio da Kostići mogu da mu poremete planove o nasledstvu. Ništa manje stravičan prizor nije bio ni u slučaju ubistva mladića Miloja Radišića u oktobru 2008. koga su u njihovoj kući u prigradskom naselju Atenica u Čačku zaklali Slavoljubka Vulević, njen sin Aleksandar i ćerka Bojana. Prizor ubijenog mladića koji je bio gost u kući Vulevića bio je stravičan! Mladić ništa nije učinio, a ubice su bile bolesne ličnosti. To je bilo jasno i bez psihijatrijskog pregleda - priseća se Stanić.
Ne može unapred reći da je neko na bilo koji način predodređen da bude ubica. Dešavalo se da i onaj koji je plaćen da čuva bezbednost drugih počini zločin.
Serijske ubice
|
- U Moravičkom okrugu dogodilo se užasno ubistvo u januaru 2006. kada je pripadnik Žandarmerije 32-godišnji Miroslav Perić sa Kosova, nastanjen u Gornjem Milanovcu, zadavio svoju 20-godišnju nevenčanu ženu Janju Bamkac, a onda otišao da igra stoni tenis. Perić je, koliko se sećam, svoju suprugu zadavio u kući, a nakon toga je sahranio u obližnjem šumarku. Kad je video da daje znake života, overio ju je metkom u glavu. Trebalo je da se venčaju u martu te godine. Stravičan zločin je počinio i Mirko Pešović iz Brusnice kod Gornjeg Milanovca u naletu ljubomore. Pešović je svoju nevenčanu suprugu Radoslavu Lazarević zaklao u šumi nedaleko od kuće, a to mu je bilo drugo ubistvo. Pešović je 1992. na skoro istovetan način zaklao svoju ljubavnicu Jovanku Vukašinović. Dok sam ga ispitivao imao sam utisak da će on, ako mu se pruži prilika, učiniti opet isto. Da kojim slučajem nije bio brzo otkriven, možda bismo imali slučaj klasičnog serijskog ubice - kaže za "Vesti" sudija Branislav Stanić.
U Šumadiji se kao najčešće oružje za ubistvo koriste noževi, sekire, tupi predmeti, a u okršajima kriminalnih grupa - vatreno oružje.
Suze i laži
- Neki ubica sam pozove policiju ili ode da se preda zajedno s oružjem, drugi lažu i traže samilost, ima mnogo ubica koji očekuju razumevanje za ono što su počinili, ima i onih koji sve vreme plaču ne bi li se ublažio stav prema njima, a ima i onih koji nikada nisu priznali zločin. Samo priznanje zločina u sudskom postupku ne znači ništa ako istražni sudija nije prikupio sve dokaze - objašnjava Stanić. |