Seoba balkanske radne snage (4): Kuvarice i konobari na Jadranu
Koliko ljudi iz BiH ide na privremeni rad u susedne zemlje ne zna nijedna zvanična institucija. Razlog za to je, pre svega, činjenica da građani uglavnom u komšiluk idu da rade na crno pa im ni ne odgovara da se bilo kome prijave.
Državne institucije ne samo da ne znaju broj građana koji radi van zemlje, već i nisu baš najsigurnije koja od njih treba time da se bavi. BiH nema ministarstvo, niti bilo kakav sekretarijat za dijasporu. Jedini koji donekle vode računa o toj oblasti jeste jedan sektor u Ministarstvu spoljnih poslova, ali i oni uglavnom reaguju naknadno, odnosno kad se dese neugodnosti, kao što se proteklih godina događalo u Azerbejdžanu, Iraku i Ujedinjenim Arapskim Emiratima, gde su pojedini radnici iz BiH bili zapali u ogromne probleme sa tamošnjim poslodavcima koji su im otimali pasoše i terali ih da rade za minimalac.
Nepoželjni ilegalci |
Posao u zemljama regije građani BiH uglavnom traže u letnjim mesecima. Mnogo ih odlazi da radi sezonske poslove na primorje, u Hrvatsku i Crnu Goru. Jedna Banjalučanka koja nije želela da joj otkrivamo ime ispričala nam je da će krajem ovog meseca otići na Hvar, i to da radi kao kuvarica u jednom restoranu.
- Preko jednog prijatelja sam čula da gazda jednog restorana na Hvaru traži kuvaricu sa iskustvom za platu od oko 1.000 evra, plus smeštaj i hrana. Takvu platu nigde u RS ne mogu da zaradim, a na Hvaru ću sigurno raditi naredna tri meseca. Ko zna šta to može da mi donese. Znam još neke ljude koji su ovog leta već otišli za Crnu Goru pa tamo rade kao konobari ili obavljaju neke druge poslove na plažama - kaže ova Banjalučanka.
Ne idu radnici iz BiH u okruženje na rad samo leti. Zanatlije često kreću preko granice trbuhom za kruhom pa se dešava da u Hrvatskoj rade bosanski zidari i moleri, a u Srbiji drvoseče.