Zašto je rasejanje ljuto na državu (2): Matica u strahu od naše pameti
Uprkos ogromnom naučnom potencijalu srpske dijaspore, ne postoji sistemska saradnja između Srbije i tog dela njenog rasejanja, niti za tako nešto postoji interesovanje u matičnoj državi, ukazuje istaknuti fizičar dr Miodrag Kulić iz Nemačke.
- Prošle godine pedesetak eminentnih srpskih naučnika iz celog sveta organizovali su u Beogradu naučni skup Fizika kondenzovane materije koji je bio bojkotovan. Ne samo da se niko zadužen za nauku u Vladi Srbije nije pojavio da barem iz pristojnosti pozdravi učesnike, već se nije prijavio ni jedan jedini naš kolega iz te oblasti, fizičar u Srbiji, čak ni da prisustvuje, a kamoli da učestvuje. Nacionalni romantizam pojedinaca iz dijaspore ne može bitnije da promeni ovakav odnos - kaže dr Kulić.
Dr Kulić ističe da iz dijaspore godinama stižu predlozi na koje načine srpski naučnici iz rasejanja mogu da se uključe u naučne i obrazovne tokove u Srbiji.
- Oni bi mogli savetima da pomognu u određivanju naučnih prioriteta u matici. To maticu ništa ne bi koštalo, a pomoglo bi razvoju nauke i tehnologije, ali stičem utisak da se u Srbiji boje da bismo im mogli ugroziti poziciju - priča dr Kulić.
On još čeka odgovor iz Instituta za fiziku u Beogradu kome je ponudio volonterski prenese svoja znanja stečena u Nemačkoj. Dr Kulić smatra takođe da u Srbiji već duže vreme traje prilična dezorijentacija u organizaciji nauke.
- Bezuspešno smo predlagali da bi, umesto megalomanskih naučnih projekata, trebalo razvijati nauku primerenu maloj zemlji. Država treba da se okrene mladima u dijaspori, koji su na višem obrazovnom, kulturnom, ekonomskom nivou i daleko su bolje društveno integrisani od svojih roditelja. Ovo se naročito odnosi na našu "gastarbajtersku" dijasporu u Evropi. Mlada intelektualna srpska dijaspora ima ogroman potencijal, a potpuno je ispuštena iz vidokruga i delokruga matice - zaključuje dr Kulić.
Umorni od patriotizma
|
