Srbobran spona sa dijasporom
Grupa srpskih intektualaca iz Srbije i dijaspore osnovala je srpski saborni pokret Srbobran. Njih, kako kažu, pokreće ljubav prema otadžbini, a cilj im je jasan: da jačaju svoju zemlju, povezuju maticu i rasejanje i sačuvaju Kosovo i Metohiju.
Dr Miodrag Kulić, fizičar iz Nemačke, ističe da se dijaspora ne pita ništa u Srbiji, i da to mora da se promeni.
- Dijaspora nije uključena u državna pitanja koja su aktuelna, njena je odgovornost velika u odnosu na maticu. Dijaspora svake godine pošalje oko tri milijarde evra putem doznaka, i oko 800 miliona evra u donacijama. Ona je najveći finansijer u matici. A nema nikakvo pravo. Matica i dijaspora moraju biti jedna simbioza. Ako se dijaspora ne uključi sa svojim velikim potencijalima, to će biti velika šteta za politički i ekonomski život u Srbiji. Potrebno je napraviti globalnu Srbiju. Ideja je da pokušamo da animiramo vlast da čuje i dijasporu - kaže dr Kulić.
Jedna od ideja pokreta je i da se ponovo pokrene Ministarstvo za dijasporu, ali na sasvim drugačijim osnovama nego što je to bilo ranije.
- Mi želimo da ga vode vanpartijske ličnosti - objasnio je dr Kulić.
Jedan od osnivača ovog pokreta dr Milenko Bodin, profesor Fakulteta za bezbednost u Beogradu, ističe da je važno sačuvati integritet Srbije.
- Naš poduhvat nije politički, nego je u najboljem smislu te reči nacionalni. Jedan od ključnih motiva je povezivanje srpskog naroda gde god da živi. Želimo da obnovimo rad skupštine dijaspore koja bi se bavila ekonomskim inicijativama iz dijaspore prema matici. Tako bi prepoznatljivost dijaspore bila veća. Neophodno je da se naši ljudi u dijaspori politički prepoznaju. Treba reformisati parlamentarni sistem i da jedan broj mandata pripadne Srbima iz regiona i dijaspore - rekao je dr Bodin.
Kako ističu članovi Srbobrana, veoma je važno afirmisati značaj Kosova i Metohije.
- Univerzitet u Kosovskoj Mitrovici je poslednji bastion otpora srpskog naroda na KiM - kaže dr Bodin.
Sa njim je saglasan i dr Boris Bratina, profesor na Filozofskom fakultetu u Kosovskoj Mitrovici.
- Taj Univerzitet simbolizuje sve ono što je pod visokim naponom u domaćoj politici, a naša je zajednička ideja da mora da se ojača. On bi morao da bude drugi glavni univerzitet svih univerziteta u Srbiji. Da bi se Kosovo zadržalo, Srbija tamo mora proizvoditi kvalitetne kadrove. Kao jedan južni pol našeg obrazovanja mogao bi da predstavlja tvrđavu za odbranu Kosova i Metohije - rekao je dr Bratina.
Dr Miodrag Kulić ističe da dijaspora ima 10.000 doktora nauka.
- Da samo njih stotinak uključimo da dolaze povremeno i da drže predavanja kad mogu u Kosovskoj Mitrovici tako bismo ojačali taj univerzitet. Bez pomoći države to je teško organizovati. Potrebno je animirati mlade ljude iz dijaspore koji su fantastičan potencijal. Mi tamo imamo mlade naučnike, oni su Đokovići u svojim oblastima - zaključuje Kulić.
Na skupu je učestvovao i dijasporski aktivista, profesor Božidar Mitrović iz Moskve.
Mesec dana druženja u matici
Dr Kulić ističe da je jedan od ciljeva Srbobrana organizacija Dana dijaspore u Srbiji.
- To bi trajalo na primer mesec dana u vreme kad je dijaspora najviše u Srbiji. Da se na ulicama i trgovima odigravaju kulturne, sportske, zabavne manifestacije koje će biti usmerene na susret matice i rasejanja.
