Deca naoružana besom (1): Gladijatori u đačkim klupama

Pretučena devojčica u školi; Maloletnik silovao druga; Devojčicu bacili kroz prozor; Bokserom tukao vršnjaka... samo su neki od naslova koji opsedaju srpsku štampu. Srpske škole postale su prave borilačke arene, gde se ne zna ko će i kad nekog mlatnuti stolicom, baciti ga kroz prozor ili silovati.

Nasilje među decom, vršnjačko nasilje, postoji otkad je sveta i veka, mada se čini da je danas brutalnije i surovije nego ikad ranije. Posebno zabrinjava podatak da je čak dve trećine dece doživelo nasilje od svojih vršnjaka. Najugroženija su deca iz siromašnih porodica, deca ometena u razvoju, kao i romska i deca izbeglica, ali i izuzetno nadareni đaci.

Nasilnici vređaju, nasrću oružjem, siluju, tuku. Posledice su bolne, zlostavljana deca celog života vuku traume iz detinjstva ili muke okončaju samoubistvom. Malog Aleksu Jankovića iz Niša grupa školskih nasilnika maltretirala je mesecima, dok ga vođa nije tako pretukao da je dobio potres mozga i gips na desnoj nozi. Niko od nadležnih nije ništa preduzeo, a 14-godišnji dečak se bacio sa trećeg sprata i poginuo.
 

Anđelka Milić, profesor sociologije porodice na Filozofskom fakultetu u Beogradu, za "Vesti" objašnjava da su loša ekonomska situacija i nezaposlenost u Srbiji izvor mnogih oblika abnormalnog ponašanja, pa i vršnjačkog nasilja.

- Nezaposlenost je najveći izvor svih mogućih poremećaja. Ne postoji nijedna druga društvena katastrofa osim rata koja tako razara ličnost. Nezaposlenost je apsolutni izvor svih patologija zato što degradira ličnost čoveka. Nezaposlena osoba samu sebe tretira kao društveni otpadak i neuspešnog čoveka, osobu bez identiteta, a slično je tretira i okolina. Postavlja se pitanje šta dete uči u porodici gde su roditelji nezaposleni i prodaju neku robu na pijaci. Onda ne iznenađuje što se mladi okreću nasilju - kaže dr Milić.

- Jedan od uzroka je i masovna kultura (televizija, tabloidi, stripovi, internet...) koja podstiče nasilje u školama. Ovo je vreme opšteg društvenog varvarizma, pa vršnjačko nasilje nije samo naša boljka, nego je prisutno u celom savremenom svetu. Mladi traže smisao svog postojanja u nasilju, a niko ne čini ništa da ih odvrati od toga.

Sociolog Ratko Božović objašnjava da su pad starih sistema vrednosti, ratovi i trancizija uzeli danak u našoj zemlji.

- Nasilja kod dece ima svuda u savremenom svetu, ali u Srbiji je ono izraženije jer iako su ratovi na ovim prostorima završeni, ostao je rat u našim glavama. Škola nije ono što je nekad bila, a snažni vetrovi ekonomske krize učinili su da porodica nije više kolevka ličnosti - objašnjava dr Božović.

Ankete pokazuju da samo šest odsto osnovaca i 23 odsto srednjoškolaca u Srbiji nikad nije iskusilo nikakvo nasilje niti zlostavljanje vršnjaka. Verbalno zlostavljanje najučestaliji je problem, ali i drugi oblici psihičkog nasilja, kao što su zlonamerno tračanje, uvrede i odbacivanje. Pored toga, mnogi učenici nailaze na prisilu i ucenu, otima im se ili oštećuje imovina, ili se suočavaju s pretnjama oružjem, seksualnim uznemiravanjem.

Ministarstvo obrazovanja Srbije je krajem prošle godine uspostavilo prvu telefonsku liniju u zemlji za prijavljivanje nasilja u školama. Ministar Žarko Obradović poručuje da nasilje u školama nije nastalo juče i da će borba protiv njega potrajati dugo.

- Ništa ne može da se uradi preko noći. Prosveta je samo odraz stanja u društvu. I Norveškoj je trebalo 20 godina da iskoreni nasilje. Mi smo prethodnih godina uradili mnogo po ovom pitanju, ali očigledno da to nije dovoljno - kaže Obradović.

Istraživanja koja su sprovedena u osnovnim školama susedne Bosne i Hercegovine pokazuju da je stanje više nego alarmantno. Najčešće se dešava u školskim dvorištima, a jedno od pitanja ankete na koju su odgovarali nastavnici i učenici bilo je kome bi se obratili ako bi bili žrtva nasilja. Poražavajuće je da je 10 odsto mališana i nastavnika u Bosni reklo: "Nikome."

U Hrvatskoj je prošle godine zabeleženo 2.355 slučajeva nasilja u školama, pa nastavnici tvrde da je s padom standarda porastao broj problematičnih učenika u svim školama. Prošle godine su tri devojčice zatvorile dečaka u školski WC, skinule ga i pregledale. U starijim razredima u jednoj školskoj godini dogode se prosečno tri slučaja da neki učitelj od učenika dobije šamar, nogom u zadnjicu ili pesnicu u glavu.

Profesora latinskog jezika Dražena Cvetkovića ispred Medicinske škole u Bjelovaru pre 10 meseci napala su trojica učenika. Jedan ga je jednom rukom ščepao oko vrata, a drugom ga udarao po glavi, dok su ga druga dvojica mlatila gde su stigla.

Broj samoubistava dece se u celom svetu u poslednjih pet godina učetvorostručio. Samoubistvo je na drugom mestu uzroka smrti mladih od 15 do 24 godine. Zasad svaka zemlja rešava problem kako ume. Kod nas se krivica prebacuje ako teniska lopta. Nastavnici se brane da ne mogu nalivperom da brane red i mir u školi, da deca odrastaju u nasilnoj kulturi, a da roditelji umesto da nadziru decu, kuraže ih u nasilničkom ponašanju. U jednoj beogradskoj školi đak prvak svakog dana otima užinu ili pare svom drugu iz klupe. Njegova majka kaže da se on samo igra i da će ona nadoknaditi ono što njen mladunac otme?! Školski psiholog, nažalost, nema nikakve nadležnosti nad roditeljima.