Talas nasilja u Srbiji (1): Batina je iz psovke izašla

Osnovci u Srbiji u učionicama umesto olovkama barataju mačetama, prvog školskog dana prvacima požele dobrodošlicu batinama od kojih stradaju rebra i slezina, a profesore šutiraju dok im ne polome nos i lice prekriju modricama i podlivima. Odrasli im za primer pokazuju kako da odu korak dalje, da postanu porodični nasilnici i dotuku ženu macolom, a muža sekirom.

Ilustracija: Vršnjačko nasilje zabrinjavajuće u porastu

 

Nasilje u Srbiji divlja. Policiji se u toku jedne godine prijavi oko 20.000 slučajeva porodičnog nasilja, dok Centar za socijalni rad godišnje zabeleži oko 500 prijava.  Gotovo svakog dana 2012. godine po jedan porodični nasilnik dobio je od suda meru zabrane približavanja žrtvi, ukupno njih 330. Samo godinu dana ranije bilo ih je znatno manje - 246. Prema podacima Ministarstva socijalne politike, porodično nasilje u Srbiji je u stalnom porastu. U 80 odsto slučajeva žrtve su žene, zatim deca i starije osobe.

Rukovodilac Asocijacije sistemskih terapeuta Nevena Čalovska Hercog kaže da su i ranije ljudi usled nezadovoljstva i stalnih frustracija zbog nemaštine i raznih socijalnih problema rešenje nalazili u nasilju, ali da nikada situacija nije bila ovakva, da imamo sve više nasilnika među omladinom, decom praktično.

- To samo govori koliko smo kao društvo zanemarili ovu pojavu, koja se nije razvila u toku jednog dana, već tinja godinama. A mi smo je gurali pod tepih, pravili se da ne vidimo, bili smo pasivni posmatrači koji odbijaju da prihvate bilo kakvu odgovornost što smo kao nacija postali agresivci i batinaši. 

Podaci Unicefa ukazuju da oko 10 odsto đaka u Srbiji povremeno u školu nosi oružje, dok je najčešći oblik nasilja među vršnjacima i dalje verbalno. Maloletni delinkventi proteklih nekoliko meseci pravili su haos u celoj Srbiji, a pogotovu u Novom Sadu.

Tako je maloletni učenik novosadske Građevinske škole M. M. teško povređen u sukobu koji se dogodio ispred škole. Navodno je uzrok bio navijački obračun nekolicine maloletnih momaka, u kojem je jedan od njih nesrećnog dečaka isekao mačetom. Novosadski mladi nasilnici nisu imali milosti ni prema profesorima, pa je grupa osnovaca napala i brutalno pretukla nastavnika matematike Ivana Janeša, dok je čekao suprugu sa detetom u parku pored Železničke stanice. Bili su šesti razred i dovikivali mu da je peder! Šutirali su ga sve dok nije bespomoćno ostao da leži na zemlji i krvari.

U Forumu srednjih stručnih škola kažu da nijedna školska godina od 2005. do danas nije prošla bez brutalnih napada na nastavnike. Poslednji primer je Ivan Janeš, a pre nekoliko godina mnogo gore je prošla trudna profesorka srpskog jezika iz Apatina. Dok je parkirala automobil ispred zgrade u kojoj živi, napala su je dva učenika, udarili je u potiljak tupim predmetom i pobegli. Zadobila je težu povredu glave i podliv ispod levog oka. Predstavnici ovog foruma kažu da učenici nastavnike svakodnevno psuju, gađaju kredama i olovkama, a roditelji, kada su nezadovoljni ocenom, ne prezaju od toga da ih gađaju knjigama i vežbankama uz salvu ružnih reči. Psiholog Nevena Čalovska Hercog kaže da je to samo potvrda da nasilnički gen nosimo iz porodice. 

- Kakvi roditelji, takva deca. Nasilje se širi i zarazno je, a prenosi se sa generacije na generaciju. Gledamo ga u kući, na televiziji, na sportskim manifestacijama, gde se navijači izjednačavaju sa huliganima. A navijač i huligan nisu isto. Negativni junaci postaju heroji današnjice i nažalost uzor mladima.

Novinski stupci u Srbiji poslednjih meseci prepuni su krvavih naslova. Stradaju uglavnom žene od osvetničke ruke muževa, uglavnom zbog ljubomore, a često i pred očima dece. Tako je Jadran S. zaključao svoju ćerku u sobu, dok joj je u susednoj ubijao majku Katarinu. Par je pokrenuo brakorazvodnu parnicu, a razlog zbog kog je Jadran do smrti udarao svoju suprugu u glavu peharom jeste to što ga je navodno vređala.

Psihoterapeut Zoran Milivojević kaže da je razlog za sve češće muško nasilje svojevrsna ekonomska kastracija koju su muškarci u Srbiji doživeli.

- Prolaze kroz krizu identiteta, osećaju se manje vrednim, da nisu uspeli u životu jer nemaju dovoljno novca i onda otpisuju sami sebe. Tako nezadovoljni uglavnom pribegavaju nasilju. Stradaju supruge pod parolom: "Ako nećeš biti moja, nećeš biti ničija". Porast nasilja u Srbiji trebalo bi da bude najvažnija državna tema u ovom trenutku - kaže Milivojević.

Da ni žene ne prezaju od ekstremnog nasilništva pokazala je Sabin Marić, državljanka Obale Slonovače, koja je početkom godine u iznajmljenom stanu u beogradskom naselju Banovo brdo bušilicom ubila supruga Branka Marića, dok su im u drugoj sobi spavali sinovi. Pre toga mu je stavila krpu u usta, a nos zatvorila štipaljkom. Mislila je da je Branko vara.

Istraživanje instituta za psihologiju pokazalo je da nasilja sve više ima i na internetu. Stručnjaci kažu da je digitalno nasilje specifično, jer nasilnicima pruža mogućnost da ostanu anonimni, a žrtve je teško zaštititi. Najčešće žrtve ovog vida nasilja su deca. Oko 12 odsto desetogodišnjaka u Srbiji drugari su uznemiravali na Fejsbuku ili telefonom.

Do kojih granica se razvilo internet nasilništvo govori to što su korisnici Fejsbuka nedavno mogli da prate i smrt uživo. Derek Medina (31) iz Majamija, ubio je svoju suprugu Dženifer jer ga je, kako je obrazložio, tukla i maltretirala, a zatim je na svom Fejsbuku objavio snimak i fotografiju njenog leša. Kamere su zabeležile trenutak u kojem Derek u ruci drži pištolj kojim je zločin i počinjen.