Talas nasilja (4): Izlet u zatvor

U oktobru prošle godine, u dva sata posle ponoći na berlinskom Aleksanderplacu, 20-godišnji Džoni K. je pokušavao da pomogne drugu sa kojim je u baru malo više popio da dođe do stanice podzemne železnice. Iznenada se iz mraka pojavila grupa od šest mladića koji su ga oborili na zemlju i brutalno šutirali. Posle više udaraca u glavu ostavili su ga nemoćnog na zemlji i nestali. Džoni K. je prenesen u bolnicu, gde je umro od izliva krvi u mozak ne dolazeći svesti.

Najbrojniji mladi kriminalci u Nemačkoj su dece emigranata: Zatvor Santa fu

Nedavno su članovi napadačkog čopora, svi emigrantskog porekla a neki su u međuvremenu pobegli u Tursku i bili izručeni nemačkom sudu, osuđeni između dve i četiri i po godine, jer nije moglo pouzdano da se utvrdi ko je od njih konkretno bio ubica. Slučaj je izazvao zgražavanje u celoj Nemačkoj zbog surovosti prema potpuno nepoznatoj osobi i ponovo rasplamsao debatu o mladalačkom nasilju. Nisu izostali ni komentari da ovaj i slični tragični slučajevi treba da se nazovu "nasiljem auslendera".

Potpredsednik frakcije vladajućeg CDU-a Ginter Krings najavio da će biti promenjeni zakoni, jer "sve brutalniji napadi i sve mlađi napadači" moraju da zabrinu čitavo društvo i da u "takvoj situaciji ne sme da se dozvoli da se na suđenje čeka mesecima samo zato što u sudu nema odgovarajuće prostorije".

Statistički podaci, ipak, pokazuju da je mladalačko nasilje u poslednjih pet godina konstantno u padu. Prema policijskoj statistici iz 2012. godine, broj mladih delinkvenata je sa 215.000 u 2011. godini pao na 200.000, znači za skoro sedam procenata. Ono što zabrinjava policiju je da 5-10 odsto počinilaca počini skoro polovinu delikata, to su višestruki povratnici u kriminal. Jedno istraživanje je pokazalo da su gotovo svi oni odrasli u kućama gde je nasilje bilo svakodnevica, da nemaju nikakvu ili vrlo malo škole, žive u velikim gradovima i najčešće su deca emigranata.

Joahim Bauer, neurobiolog iz Frajburga, smatra da je najbitniji faktor za formiranje ličnosti mladog nasilnika u socijalnom odbacivanju i ponižavanju. Ono počinje kada su cele porodice na neki način izopštene, bilo zbog porekla, socijalnog stanja ili nečega drugog, ili se nalaze u fazi raspadanja. Polazak u školu samo ponavlja već viđenu mustru, jer takvo dete nije prihvaćeno u društvu i spirala se pojačava. Izbacivanje iz škole često dovodi do otpočinjanja kriminalne karijere. Ovaj naučnik ima i predlog: umesto kazni, bolje bi bilo mladom delinkventu pomoći u promeni perspektive, tj. da nauči da stvari posmatra iz ugla žrtve.

- U socijalnom suživotu veoma je važna sposobnost čoveka da se stavi u situaciju nekog drugog. Ova sposobnost razvija se između treće i 22. godine života, a mladi kod kojih razvoj kasni moraju da dobiju pomoć stručnjaka - smatra Bauer.

Grad Hamburg takođe pokušava da učini nešto na tom polju. Pred zloglasnim zatvorom Santa fu stoji pet mladih delinkvenata između 15 i 18 godina. Oni su deo projekta "Zatvorenici pomažu mladima", u kome treba da provedu jedan dan iza rešetaka i razgovaraju sa teškim kriminalcima koji su godinama unutra. Izabrani su jer su već počinili lakša krivična dela. Sadat, 36-godišnjak koji zbog ubistva već godinama izdržava kaznu i koji je domaćin grupe, priča mladićima da je i on odrastao u sličnim uslovima kao i oni. "Ja nisam pedagog koji će da vam servira čaj od kamilice, ovo je realnost", kaže Sadat. Ovi mladići provode neko vreme zatvoreni u ćelijama, pričaju sa doživotnim robijašima, jedu zatvorsku hranu i ne požele više da se vrate.
 

K  R  A  J