Koliko košta student (1): Škola na kredit, život na birou

Protestne šetnje studenata koji traže bolje uslove studiranja uz parole "ministre, lopove" i "dole školarine" prodrmale su Beograd, Novi Sad, Niš, Kragujevac. Ogorčeni visokim cenama školarine za vanredne studente, tražili su da ne bude viša od tri prosečne plate. U Srbiji gde je prosečna zarada 376 evra, studenti arhitekture plaćaju školarinu od 2.400 evra, što odgovara visini od 6,4 prosečne plate.

Onaj ko želi da studira u Srbiji treba dobro da razmisli, jer studije uopšte nisu jeftine. Druga je stvar da li uopšte ima posla za diplomirane. A za godinu dana studiranja u Srbiji treba obezbediti najmanje 4.000 evra. Prema prostoj računici akademac, koji ne uspe da dobije mesto u studentskom domu, mora da plaća stan, a kirija u Beogradu za jednoiposoban stan se kreće od 150 na periferiji, do 250 evra u centru grada.

Kada se tome doda hrana, prevoz, knjige, vidi se da student mesečno roditelje košta najmanje od 350 do 400 evra. Najbolje prolaze akademci koji su uspeli da se izbore za mesto u studentskom domu, jer u tom slučaju troškovi smeštaja i ishrane ne prelaze stotinak evra mesečno.
 

Ekonomista Vladana Hamović kaže da su porodice koje imaju studenta na školovanju van mesta studiranja veoma ugrožene.

- Sa prosečnom platom od 350 do 400 evra veoma je teško školovati jednog akademca. To praktično znači da porodica ostaje da živi na jednoj plati u slučaju da oba roditelja primaju zaradu. Ukoliko samo jedan roditelj radi, onda se troši ušteđevina ili uzimaju krediti. A onda kad završe školu, veliki broj mladih ostaje na birou za zapošljavanje ili odlazi u inostranstvo - kaže Hamovićeva.
 

Kad posle mnogo učenja i potrošenih para roditelja mladi ljudi dobiju diplomu po nekoliko godina provedu na birou za zapošljavanje ili odlaze u beli svet.

Po odlivu mozgova Srbija je posle Gvinije Bisao na drugom mestu, a to priznaju i u Ministarstvu prosvete. Posebno je zabrinjavajući podatak koji je nedavno izneo ekonomista prof. dr Vladimir Grečić, da je za 20 godina Srbiju napustilo oko 49.000 visokoobrazovanih građana.

- Od 1990. godine odlivom oko 49.000 mozgova naša zemlja izgubila 12 milijardi dolara uloženih u njihovo školovanje - ocena je dr Grečića.

Ništa se bolje ne kotiramo ni na listi Svetskog ekonomskog foruma, gde mladi i pametni samo iz BiH, Kirgizije i Svazilenda beže više nego iz Srbije. Dosad je država, prema nekim procenama, izgubila više od 10 milijardi evra školujući stručnjake za inostranstvo. Osim malog broja onih koji bi zaista da se vrate, tu je i nešto više istraživača iz sveta koji bi sarađuju sa kolegama iz Srbije. Ministarstvo nauke i tehnološkog razvoja formiralo je i registar, u koji je do sada upisano 600 srpskih naučnika koji rade na prestižnim univerzitetima i institutima. Njih 250 je uključeno je u istraživačke projekte u otadžbini. Najviše naših stručnjaka radi u Americi i Kanadi. Uglavnom se bave tehničkim i prirodnim naukama. U Evropi ih najviše ima u Velikoj Britaniji.

Na državnim fakultetima u Bosni i Hercegovini, školarina košta od 750 KM (375 evra) do 1.850 KM (925 evra), a u Crnoj Gori prosečna cena školarine iznosi 500 evra godišnje, u Hrvatskoj od 750 do 1.250 evra. Kad se uporede plate, Srbija čije školarine dostižu i 2.400 evra je na začelju sa prosečnom platom od 376 evra. Hrvati u proseku zarađuju 715 evra, Crnogorci 500, Bosanci 415 evra.

Najviše srpskih studenata pohađa fakultete u SAD. Prema poslednjim zvaničnim statistikama nadležnih institucija u SAD, srpskih studenata u Americi ima oko 1.200. Od tog broja njih oko 450 je na osnovnim studijama. Prosečna godišnja školarina na državnim fakultetima u SAD iznosi oko 17.500 dolara, dok je na privatnim oko 25.000 dolara. Sa troškovima života cene studiranja se kreću od 30.000 do 37.000 dolara.

Studiranje u Evropi je, pak, mnogo povoljnije. Semestar arhitekture na politehničkom fakultetu u Milanu košta 700 evra, dok na španskom Fakultetu politehničkih nauka Barselonatek smerovi u proseku koštaju 680 evra za semestar.

- Za prvi semestar plaćate fiksni iznos od 600 evra, a za drugi semestar donosite potvrde o primanjima roditelja i njihovom imovinskom stanju, pa vam se na osnovu toga određuje cena za drugi semestar - kaže Beograđanin koji je student elektrotehnike u Đenovi. Ukoliko student ima potvrdu da porodica ima primanja ispod proseka, na kraju godine država mu vraća deo novca.

Svaki treći akademac koji završi Elektrotehnički fakultet, bez razmišljanja o zaposlenju u Srbiji, zaputi se u inostranstvo u potragu za poslom. Gotovo ista situacija je i sa ostalim tehničkim fakultetima. Ne zaostaju ni diplomci ekonomije, od kojih oko 15 odsto svake godine napusti Srbiju. Najčešće se odlazi u Nemačku, Austriju, Švajcarsku, SAD.

Niko u Srbiji, ipak, nema precizne podatke o broju naših visokoobrazovanih koji rade u inostranstvu, ali postoji trend da se sve više naših najboljih stručnjaka zapošljava u Velikoj Britaniji. Danas veliki broj stručnjaka iz Engleske, Holandije, Švajcarske, Nemačke odlazi u američke kompanije i u Kinu, jer su tamo bolje plaćeni. Onda Zapad popunjava manjak prilivom stručnjaka iz manje razvijenih zemalja. I iz Slovenije odlazi veliki broj stručnjaka, a onda oni kvalifikovani kadar uvoze uglavnom iz Srbije i Bosne i Hercegovine.