Zbogom srpska pameti!
Srbija već decenijama ćutke seje svoju pamet izvan granica, na šta je na kopaoničkom Biznis forumu upozorio čak i ambasador SAD u Beogradu Majkl Kirbi.
- Čini mi se da vi najviše izvozite mlade ljude. Treba da nađete način da ih zadržite, a da drugu robu izvozite što više - poručio je Kirbi i tako usred priča o ekonomskim parametrima i deficitima skinuo prašinu s problema odliva mozgova koji je doveo do raspamećenja Srbije i njene deficitarnosti u znanju.
On je podstakao i direktorku Centra za promociju nauke Aleksandru Drecun da se pozove na svetske statistike da je Srbija na dnu lista zemalja po mogućnostima da privuče i zadrži talente i da mora da se lati ogromnog zadatka - stvaranja uslova za ostanak srpske pameti, zaradama i ponudom zanimljivog posla.
Iz zemlje otišlo 950 lekara
Predstavljajući svoju vladu u senci, vojvođanski premijer i lider demokrata Boan Pajtić rekao je da je prošle godine iz Srbije u razne zemlje otišlo čak 950 lekara. Istovremeno, upozorio je on, oko 750 funkcionera od trenutka kad su preuzeli vlast, ekspresno su završili fakultete.
Istim povodom, univerzitetski profesor Kostadin Pušara uputio je premijeru Aleksandru Vučiću otvoreno pismo u kome je istakao oblast obrazovanja kao najvažniji stub reformi.
Prema njegovim rečima, krivci za katastrofalnu obrazovnu situaciju su srpski ministri obrazovanja, a prvenstveno aktuelni Srđan Verbić koji je, kako ističe, jednu od najvažnijih oblasti prepustio stihiji.
- Verbić nema ni cilj, još manje zna kako ga ostvariti, a kadrovi u Srbiji ničemu ne vrede a obrazovni profili nikom nisu potrebni. Državna uprava preplavljena je partijskim kadrovima, a verujem da je polovina njih došla preko veze s falš diplomom. Nemamo ni jednake univerzitetske kriterijume, pa neki profesori na privatnim fakultetima dobijaju nagradu ako svi studenti polože, a predavanja drže daljinski, putem kamera, pa ih verovatno studenti i ne prate. Tako nečeg nema ni u Burundiju - ukazuje Pušara za "Vesti" srpske paradokse.
Zato, kako je naveo, mladi koji vrede odlaze na školovanje u inostranstvo i tamo ostaju jer nemaju gde da se vrate, pošto je do zaposlenja u Srbiji moguće doći politički, a ne putem znanja.
O odlivu mladih i obrazovanih iz zemlje u kolonama, naš list pisao je mnogo puta, kao i o retkim mladim naučnicima koji se u otadžbinu vrate sa diplomomom prestižnih svetskih univerziteta i onda se suoče s brojnim preprekama pri zapošljavanju - od nostrifikacije diplome, do partijskog uhlebljenja.
Država umesto da vrati svoju pamet, godinama isprazno priča o zaustavljanju odliva mozgova, a u institucije uvodi one kojima je poput nekoliko mladih službenika Vlade Srbije najvažnije skupoceno brkanje na Tajlandu usred mera štednje. Zbog takvih, većina mladih u Srbiji veruje da su veze i poznanstva važnije od znanja, a potvrda tog razmišljanja je regionalno istraživanje koje će uskoro biti predstavljeno u Briselu.
Ta anketa, navodi Aleksandra Drecun, pokazala je da za razliku od Albanije gde 61 odsto ispitanih smatra da će ih obrazovanje voditi napred kroz život, u Srbiji u znanje veruje tek svaki sedmi ispitanik.
- U drugim zemljama taj procenat se kreće od 20 do 25 odsto, a kod nas tek 14 odsto, dok ostali smatraju da je važno poznavati prave ljude i imati sreće - navela je ona i primetila da to znači kako mi ništa ne radimo nego samo čekamo da se nešto samo od sebe promeni.
U bazi podataka profesora Fakulteta organizacionih nauka u Beogradu Jovana Filipovića je 7.000 srpskih doktora nauka širom sveta.
Dr Filipović, koji je jedan od povratnika iz rasejanja, veruje da naše pameti širom planete ima i značajno više. On smatra da Srbija u sadašnjoj konstelaciji svetskih snaga ne može da oporavi privredu, ali veruje da će u nekom budućem vremenu zemlja ne samo uspeti da zadrži stručnjake kod kuće, već i da stvori uslove da oni zajedno sa naučnicima u dijaspori, oni rade za dobrobit zemlje.
- Među našim naučnicima koji su otišli preovlađuju slobodoumni, ne samo u političkom smislu, već oni koji su išli za boljom šansom, želeći da dostignu vrhunac u karijeri. Dobro je da su oni spremni da rade za Srbiju i njen ugled i znaju da to treba da rade sa onima koji su u njoj ostali. Da naši stručnjaci u rasejanju skupljaju polen, dok drugi deo kod kuće čuva plamen - objasnio je metaforično Filipović za "Vesti".
- Amerika pokupila najbolje
Najveći broj srpskih doktora nauka u dijaspori, njih 2.400 ili 39 odsto, živi u SAD, 15 procenata u Kanadi, 10 odsto u Velikoj Britaniji, sedam u Nemačkoj. Ima ih i u Australiji, Holandiji, Švedskoj, Austriji, Francuskoj, Sloveniji, Italiji i Španiji, a najmanje u Kini, Japanu, Poljskoj i Grčkoj. Najviše njih (44 odsto) je u nekoj biznis sferi i na univerzitetima gde radi oko 40 odsto. Naših naučnika ima u svim oblastima, a najveći broj se bavi inženjerskim disciplinama, privrednim naukama, ali i društvenim i prirodnim, poput prava i medicine - navodi dr Jovan Filipović.
Za nauku svega 0,3 odsto BDP
Pokazalo se da su zemlje koje više ulažu u obrazovanje i nauku manje osećaju posledice ekonomske krize. Aleksandra Drecun je podsetila da su Španija i Portugal u vreme najveće krize ulagale u inovacije. Ističe da je nauka veliki srpski potencijal i treba joj dati zasluženo mesto, odnosno finansirati je na pravi i omogućiti da se transfer tehnologija desi. Statistika govori da Nemačka, Finska, i Švedska za investiranje u nauku izdvajaju 2,4 odsto BDP-a, a Srbija je sa svega 0,3 odsto daleko i od prosečna dva odsto u EU. O stanju u zemlji dovoljno govori podatak da Austrija ulaže 102 puta više od sredstava za nauku od Srbije.
