Ko kontroliše medije u Srbiji (8): Gospodari reklama
Zašto su srpski mediji posrnuli, najbolje se vidi iz materijala do kojeg je Savet za borbu protiv korupcije došao, a vezan je za poslovanje Javnog servisa Srbije (RTS) i Republičke radiodifuzne agencije (RRA).
Reč je, naime, o najznačajnijoj informativnoj kući sa jedne strane, i o najvažnijoj instituciji u sistemu kontrole rada i programskog sadržaja javnih glasila, sa druge. Ali, dvema državnim ustanovama u kojima, prema navodima Ujedinjenih televizijskih eksperata (UTA), caruju zloupotreba službenog položaja, korupcija, sukobi interesa, kadrovske i finansijske malverzacije, kršenja Zakona o radu, samovolja, pa i nezamisliva bahatost...
SPRDAČINA SA DRŽAVOM
U tome, kako tvrdi UTA, prednjači tzv. Javni servis iliti Radio televizija Srbije, čiji se direktor postavio iznad svih državnih institucija. Čovek koji se sprda ili igra i sa takvim stvarima kao što je, na primer, naredba poverenika za informacije od javnog značaja, ili zahtevima Saveta za borbu protiv korupcije Vlade Srbije o ustupanju ugovora sa nezavisnim produkcijskim kućama i individualnim autorima.
Ugovora iza kojih se kriju navodna korupcija, malverzacije i načini ispumpavanja novca pretplatnika. Kriju se nameštanja poslova, umešanost partija na vlasti, njihovih članova i visokih funkcionera. I upravo ta isprepletanost interesa rukovodstva RTS-a i vlasnika agencija i produkcijskih kuća, a visokih funkcionera, sklopljenih sumnjivih ugovora i nameštanje poslova, otkrivaju i prirodu samovolje rukovodstva RTS-a. A kolika je ta samovolja i nedodirljivost direktora, najbolje se vidi iz navedenog primera Saveta za borbu protiv korupcije.
- Nakon prijave UTE, Savet je od generalnog direktora RTS-a Aleksandra Tijanića zatražio sve ugovore sklopljene sa nezavisnim produkcijskim kućama i individualnim autorima od 2007. do 2010. godine. Pošto je Tijanić taj naš zahtev odbio, žalili smo se Povereniku za informacije, koji donetim rešenjem obavezuje Tijanića da to učini. Direktor, zamislite, pristaje da plati kaznu, ali nije dao dokumenta na uvid Savetu - piše u izveštaju Saveta.
Inače, direktor RTS-a je u poslednje vreme čak osam puta odbacio naredbu Poverenika o ustupanju informacija, ali za tu samovolju nije odgovarao. Savet je potom krenuo u potragu za dokazima o nezakonitom poslovanju i mutnim radnjama u RTS-u. I ne samo to, otkrio je na indirektan način ko stoji iza direktora Javnog servisa.
- Tipičan primer čudne i sporne saradnje RTS-a je sa nezavisnom produkcijom NIRA Film&Televizion Consulting o serijalu "Vreme je za bebe". Ova emisija je vlasništvo Nebojše Garića, koji je suvlasnik Multikom grupe sa Draganom Đilasom. Međutim, UTA je otkrila mutne radnje oko tog ugovora. Nekoliko meseci pre, ekipa RTS-a, po nalogu direktora Nikole Mirkova, napravila je scenarij. No, samo što snimanje nije počelo, Tijanić sklapa ugovor sa privatnom Garićevom agencijom - tvrde istraživači Saveta.
Ako se zna da je Tijanić sklopio ugovor i sa produkcijskom kućom Dragana Đilasa Emotion production, za serijal 48 sati svadba za 2,7 miliona evra, u UTA kažu da se zna ko stoji iza Tijanića i podgreva njegovu samovolju.
A da se mnogo toga u poslovanju RTS-a mutnog događalo, Savet je naveo još jedan primer preko koga se otkrivaju sistemi uzimanja pretplatničkog novca unutar Javnog servisa. I kaže da se i pojedini članovi Upravnog odbora RTS-a, koji odlučuju o radu i imenovanju direktora tog medija, pojavljuju i kao autori emisija ili su povezani sa produkcijskim kućama koje sarađuju sa RTS-om. Tako je dr Predrag J. Marković, član Upravnog odbora RTS-a i funkcioner Demokratske stranke, bio i autor više kvizova, za koje je, pored visoke novčane nadoknade koju dobija kao član UO, primao i honorare posredstvom firme Film i ton, koja je u vlasništvu njegovog oca Jovana Markovića. Inače, preduzeće Film i ton sa RTS-om je sarađivalo na kvizu Visoki napon i u prošloj godini naplatilo čak devet miliona dinara, plus je RTS za licencu toj firmi dodatno plaćao još dva miliona dinara.
U ovom Javnom servisu, tvrde u Udruženju televizijskih eksperata, postoje i drugi sistemi isisavanja budžetskog novca. To se čini preko privatnih preduzeća, a zaposlenih u RTS-u, što je još jedna prevarantska novina. Po tom osnovu, novinar RTS-a Nenad Lj. Stefanović, inače glavni i odgovorni urednik Informativnog programa RTS-a i jedan od vlasnika preduzeća Vreme film, zaključio je vredne ugovore o produkciji dokumentarno-informativnih emisija za RTS i zaradio veliku lovu.
Sve ove sumnjive rabote zbile su se ili se odigravaju u trenutku najveće zaduženosti RTS-a, koja u ovom momentu, prema procenama UTE, iznosi preko milijardu i po dinara.
Pesma za plakanjeI Savet za borbu protiv korupcije i UTA ističu i sumnjive poslove oko organizacije Pesme evrovizije 2008. godine. Ugovor koji je bio sklopljen između RTS-a i agencije Communis o realizaciji Pesme, bio je težak 24.723.000 dinara ili po tadašnjem kursu 300.000 evra. Problem je u tome, kažu u Savetu, što javnosti nikada nije predstavljen precizni finansijski izveštaj. |
Za današnje katastrofalno stanje medijske scene u Srbiji, odgovornost pada i na Republičku radiodifuznu agenciju (RRA). I zbog toga, tvrdi Savet, što je pristala da ni u jednoj situaciji ne bude samostalna. Nikada nije bila nezavisna i zbog toga što je neprestano radila pod uticajem partija na vlasti. Ta njena zavisnost najviše se ogledala prilikom dodela nacionalnih dozvola za emitovanje programa, kao što je, na primer, oduzimanje dozvole za rad TV BK i nedodeljivanje dozvole RTL-u.
Zavisnost od partija na vlasti u RRA se ogledala i u drskom nepoštovanju odluka Vrhovnog suda, u nametanju obaveze RTS-u prenosa sednice Skupštine Srbije, kao i u tome što je dozvoljavala da jedan medijski mogul, na primer, drži više TV stanica sa najvišom, nacionalnom pokrivenošću. Takođe, RRA je otvoreno učestvovala u prikrivanju imena vlasnika brojnih medija, kako elektronskih tako i štampanih, te u prikrivanju interesa nepoznatih vlasnika tih medija, t.j. u prikrivanju njihovog prljavog kapitala.
Lažna istraživanjaSavet za borbu protiv korupcije otkrio je da se i RRA bavila sumnjivim poslovima i lažnim istraživanjima. I ona je kao i druge državne institucije na netransparentan način angažovala privatne agencije za sumnjiva istraživanja. Angažovala je preduzeće Nenjs pro, u vlasništvu Velimira Kostadinova, bliskog saradnika Gorana Karadžića, inače zamenika predsednika RRA. Naime, Konstadinov je novinar "Vojvođanskog magazina", čiji je vlasnik baš Goran Karadžić. |
RRA je koristila na veoma bezobrazan način dvostruke aršine, prilikom dodela dozvola za rad TV Košavi i TV Hepi, koje prethodno nisu postojale, ali je pod pritiskom stranaka na vlasti oduzela dozvolu za rad već registrovanoj i aktivnoj TV BK.
ISTINA NA ŽRTVENIKU
Posebno su analitičari i kritičari rada ove institucije, koja je formirana kao nezavisna, a to nikada nije bila, zamerili i osudili način volšebne dozvole za rad do tada nepostojeće TV Avala, u kojoj suvlasnički udeo ima moćni biznismen Danko Đunić. Vlasnička struktura te TV stanice je i danas sporna.
Zbog ovog prljavog veša u RRA, srpska medijska scena nije ni mogla da bude drugačija ni bolja. Nastala na temeljima sumnjivih privatizacija i još sumnjivijeg kapitala, postala je poligon odmeravanja snaga nelegalnih tokova novca i partija na vlasti, njihovih članova, a visokih funkcionera. Najveća žrtva su bili istina i novinari koji su i danas poniženi, osiromašeni i ućutkani.
