(Ne)kulturne svađe (3): Nacionalni čekić za Arsena Dedića
"Ako volite Baha, Betovena ili Lista, vi ih volite zato što je njihovo delo dobro, a ne zbog njihove nacionalnosti", kaže za "Vesti" muzički kritičar Peca Popović. Ipak, ni muzičari nisu pošteđeni multinacionalne otimačine.
Hrvatskog muzičara, kompozitora, pevača i pesnika Arsena Dedića svojataju i Srbi, navodeći da je rođen u srpskoj porodici u Šibeniku, od oca Jovana i majke Jelice, te da je ime dobio po Arseniju III Čarnojeviću.
Sličnog svojatanja nije pošteđen ni još jedan muzičar Đorđe Novković, baš kao ni Branimir - Džoni Štulić, koji je svojim odlaskom i neprihvatanjem da se vrati u bivšu Jugu dao jasan odgovor na sva pitanja današnjih podela.
U želji da se posvoji rodoslov pod lupom se gleda i Oliveru Dragojeviću, Rajku Dujmiću, Nini Badrić, Doris Dragović.
- Svako bi da u svom dvorištu ima lep cvet - kaže muzički kritičar Peca Popović, ističući da umetnost ne može biti isključivo vezana i prepoznata po nacionalnoj osnovi.
- Mi pripadamo jednom jeziku, jednom duhovnom prostoru koji se ne može isparcelisati na nacionalne umetnosti. Ono što valja biće uvek prepoznato među ljudima koji govore istim jezikom, imaju isto duhovno nasleđe, suviše smo dugo zajedno da ne bismo osećali na isti način.
Ožiljak na muzičkoj sceni ostavile su godine rata.
Neki umetnici su duhovno bodrili narod, a neki se povukli i shvatili da u tom vihoru rata za njih nema mesta.
Bilo je i oni koji su se zaklinjali da nikada neće preće granicu one druge države, što im deo javnosti ni dan-danas ne zaboravlja.
- To su bila takva vremena, a mi ne možemo znati zašto su se oni zaklinjali da neće ići u druge države, gradove ili da će njihov rad biti ograničen samo na zavičaj.
Umetničko delo je kao voda, ono uvek nađe put. I ne može vaša umetnost da se odrekne da bude prepoznata van granica države u kojoj živite.
Ali, sramota je da istu umetnost, kad ode u Nemačku ili Švajcarsku, lakše prihvate ti isti Hrvati, Srbi, Slovenci, Makedonci nego u susednoj državi. Ako volite Baha, Betovena ili Lista, vi ih volite zato što je njihovo delo dobro, a ne zbog njihove nacionalnosti.
Otimati se i svađati se po svaku cenu šta je po naciji Selimović, Andrić, Kusturuca ili Tesla, tvrdi Popović, nije toliko važno koliko su važna njihova dela kojima su se duhovno obogatili i dičili se i Srbi, i Slovenci, i Makedonci i Hrvati.
- Za 50 godina nečije umestnosti ne možete uzeti nacionalni čekić i udariti njime po Arsenu Dediću, ne možete eliminisati Đorđa Balaševića ili Indekse. Ne možete osporiti Miroslava Krležu zato što je iz "drugog plemena", ili Lubardu i Peđu Milosavljevića.
Takođe, ne verujem da neko neće kupiti umetničko delo slovenačkog, hrvatskog ili srpskog umetnika samo zato što je tog porekla. Ili, možda živim u zabludi?
Kultura jača od politike
Peca Popović
- Neke rane su neizlečive. Živimo u realnom svetu, a tokom 90-ih su se dogodile razne tragedije. I računajući na to, deo medija insistira na nacionalnosti umetnika kada gostuje kod nas. Kad bi bilo drugačije, ne bi ličilo na nas.
Biće porebno vreme da se te rane zaleče. Ali, nisu umetnici ratovali, nego politika.
Ako ne možemo da živimo kao braća, moramo da živimo kao komšije, da poštujemo međusobnu blizinu. A ako komšija u bašti ima lep cvet koji volite da pomirišete, onda bi takav cvet i vi da imate u svojoj bašti. Ne zaboravimo da kultura može da uradi mnogo više nego politika - zaključuje Popović. |
