20 godina od smrti Jugoslavije (6): Zakon o pečenju praseta

U svim poređenjima sa državama bivše Jugoslavije, Slvenija je uvek prva u superlativima. Najbolji životni standard i najviše plate, članica Evropske unije i evrozone - sve ono što ostalih pet bivših jugoslovenskih republika žele.

Ljubljanski harmonikaš osmislio humanitarnu akciju za samog sebe

Slovenci su prvi zajedničkoj državi okrenuli leđa, smatrajući je omčom oko vrata za dalje napredovanje, pa je tako i danas uvraženo mišljenje da za njih Titova Jugoslavija nema apsolutno nikakav kulturni značaj.

Ali, nije baš tako, kaže Zmago Jelinčič, čelnik Slovenske nacionalne stranke.

- Nije baš tačno takvo mišljenje među Slovencima. Mi se i danas u velikoj meri sećamo Jugoslavije u pozitivnom smislu. Istina, u Evropskoj uniji nema carine, granica, imamo zajedničku valutu, ali je u Jugoslaviji bio bolji kvalitet života. Svako je mogao da izgradi kuću, a danas je sve u okviru direktiva EU koje ne dozvoljavaju da sam gradiš kuću, propisuje kakvi trebaju da budu krastavci i jabuke, pa čak zabranjuju i pečenje prasića i kuvanje rakije.

U Sloveniji iz godine u godinu raste broj poštovalaca lika i dela Josipa Broza Tita. Godinama unazad u Beograd stiže hrvatsko-slovenačka štafeta.

- Ne bih rekao da su ti ljudi jugonostalgičari. Oni su zapravo realisti, jer je u Jugoslaviji život bio lep, a čovek je imao osećaj da se svaki dan stvari pomeraju nabolje. To je velika razlika u odnosu na život kojim sada živimo. Osim što nemamo problem sa putovanjima i da ne moramo svaki put kada pređemo granicu da menjamo pare, treće velike prednosti sadašnjeg života ne mogu da se setim - dodaje Jelinčič.

Slovenci kao da sve više pate od klaustofobije i vide da su samo mali pion na evropskoj šahovskoj tabli, u kojoj dve-tri zemlje vuku poteze.

Sutra - 20 godina od smrti Jugoslavije (7): Ne daj, bože, novog zemljotresa