Kurt Valdhajm - skriveno zlo (3): Crnogorska misija

U izveštaju komande italijanskih trupa o sastanku komandanta italijanskog 14. korpusa i predstavnika komande nemačkih trupa u Hrvatskoj, koji je održan 21. maja 1943. godine povodom zloglasne operacija "Švarc", odnosno pripreme za čuvenu Petu neprijateljsku ofanzivu, u poglavlju pod naslovom "Oficir za vezu" piše "da će se pukovnik Maholc (Hans Herbert Maholc, treći s lijeva na spornoj fotografiji snimljenoj dan posle tog sastanka, prim. B. S.) sjutra (dakle 22. maja) prebaciti u Podgoricu sa radio-aparatom pomoću kojeg će se moći staviti u vezu sa Sarajevom".

TUŽBA IZ JUGOSLAVIJE
 

Krvava stranica u biografiji: Kuća u Pljevljima u kojoj je tokom rata stanovao Kurt Valdhajm

 

"Pukovnik Pfafenrot će - stoji dalje u tom izveštaju - zatražiti od generala Litersa, a na zahtjev komande trupa Crne Gore, da uputi u Podgoricu jednog oficira iz svoje komande (naglasio B. S.), kako bi se postigla veća saglasnost između glavne komande Hrvatske i komande trupa Crne Gore".

Ako je fotografija zaista snimljena 22. maja 1943. godine na aerodromu u Podgorici, a po ovoj najavi pukovnika Maholca o dolasku njemačkog oficira za vezu (naglasio B. S.), nesumnjivo je da jeste, onda je jedini logičan zaključak da je taj oficir o kojem se u izveštaju govori kao o ispomoći i "većoj saglasnosti" između nemačke i italijanske komande niko drugi do Kurt Valdhajm. Doda li se tome da je i sam Valdhajm priznavao da je dobro govorio italijanski jezik i bio čak i prevodilac, logično je da je on zaista učestvovao u operaciji "Švarc" i delovao sa područja Crne Gore.

Bez odgovora ostaje samo pitanje u kakvom svojstvu, odnosno kakvu je ulogu imao, da li prevodilac i tehničko lice ili, što je s obzirom na čin i dotadašnje zasluge za koje je dobio tako visoka odličja, oficir od zadatka i posebnog poverenja:

- Još nisu dostupni dokumenti iz kojih bi se sve to možda jasno videlo i koji bi mogli pomoći da se razjasne svi detalji, ali je moguće da je Valdhajm tu bio samo kao prevodilac, što se, naravno, bez tvrdih dokaza ne može verodostojno ni potvrditi ni demantovati, tim prije što su dosta nepotpuni podaci i o njegovoj ranijoj i o njegovoj kasnijoj djelatnosti. Sigurno je da se sve to odavno znalo, a veoma je čudno da to nikome ranije nije zasmetalo, pogotovu u vrijeme kad je on bio na čelu Ujedinjenih nacija - kaže dr Radoje Pajović.

Beogradski advokat Borivoje Borović je pre dvadesetak godina, nekako odmah pošto je izbila afera Valdhajm, podneo krivičnu prijavu bjelopoljskom okružnom tužilaštvu protiv tadašnjeg austrijskog predsednika Kurta Valdhajma zbog krivičnog dela ratnog zločina protiv civilnog stanovništva izvršenog, navodno, u Pljevljima tokom Drugog svetskog rata.

Prijavu je temeljio na dosijeu broj F 25572, koji se čuvao u tadašnjem Arhivu Jugoslavije, a u kojem stoji da je Državna komisija FNRJ nemačkog obaveštajnog oficira Kurta Valdhajma, neposredno posle Drugog svetskog rata, proglasila za ratnog zločinca. U burnim vremenima poslednje decenije minulog veka, ta prijava je ipak ostala bez odjeka, a starost i smrt su potom pregrebli kontroverznog Austrijanca da sedne na optuženičku klupu i javno, pred licem pravde, razjasni kakvu je ulogu imao u jedinicama Vermahta koje su tokom Drugog svetskog rata na tlu Crne Gore i Jugoslavije počinile toliko stravičnih zločina.

Advokat Borović je Kurtu Valdhajmu na dušu stavio ratne zločine počinjene tokom Drugog svetskog rata prvenstveno na području Pljevalja gde je on, kako će se ispostaviti, nesumnjivo duže boravio. Kako su Pljevlja i ranije spominjana kao jedna od krvavih stranica u biografiji prvog čoveka Ujedinjenih nacija i predsednika Austrije, nekadašnji nacistički poručnik Kurt Valdhajm je dugo odricao da je njegova noga ikada kročila u grad pod Ljubišnjom. Kad su se neoborivi dokazi, međutim, namnožili, Valdhajm se ipak prisetio Pljevalja, čak i nekih lepih, romantičnih uspomena koje je poneo iz njih:

- Pljevalja se najradije sećam - ispričao je tada zagonetni Austrijanac - jer sam tamo proveo najmanje dva meseca. Verovatno i više. Nije lako pamtiti sve posle toliko godina. Sada se sećam da sam nekoliko dana bio i u Banjaluci, ali sam se opet vratio u Pljevlja. Stanovao sam u jednoj trgovačkoj kući. Tu je u blizini bilo i neko minare. Hoću da kažem da su moji odnosi sa domaćinima bili veoma prijateljski, ali neću da im pominjem imena da slučajno ne bi imali neprijatnosti. Sećam se da je u porodici bila i jedna vrlo lepa devojka i da smo se gledali onako kako se gledaju mladi ljudi. Moj italijanski kolega često je pevao i nosio gitaru sa sobom. Zaista nikada neću zaboraviti dane u Pljevljima...
Ni mnogi Pljevljaci , međutim, neće nikada zaboraviti te dane, ali ne zbog serenada o kojima govori Kurt Valdhajm, jer to nije bilo vreme pesme i ljubavi, no zla i pogibija.
 

BORAVAK U PLJEVLJIMA

Bila je to krvava 1942. godina kada su letele glave i svakodnevno padale nevine žrtve, a za to je, kako tvrde Pljevljaci, dobrane zasluge imao i Valdhajm, tada jedini njemački oficir u ovom mestu, koje su pod okupacijom držali Italijani.
- Kada je 21. decembra 1971. godine - ispričao mi je svojevremeno Pljevljak Mile Dragašević - televizija objavila vijest da je za generalnog sekretara Ujedinjenih nacija izabran Austrijanac Kurt Valdhajm, moj tada osamdesetdvogodišnji otac Relja je uzviknuo: "A đe, za ime boga, nađoše ovoga Švabu da ga izaberu za prvog čovjeka svijeta, a pamtim ga dobro kad se po Pljevljima šetao i šepurio u uniformi nacističkog oficira. Stanovao je u vizitnoj sobi kuma Nika Rabrenovića..."