Mesto na kom su nacisti učili da ubijaju
Danas (3. maj) se obeležava 70 godina od oslobođena koncentracionog logora Dahau, jednog od najjezivijih mesta u Drugom svetskom ratu.
Drveće i cveće danas prekrivaju užase koji su se dešavali u koncentracionom logoru Dahau, u predgrađu Minhena.
Desetine hiljada ljudi pogubljeno je u "SS-ovoj školi za ubijanje" u godinama pre 29. aprila 1945. kada su Amerikanci umarširali u logor.
Pročitajte još:
* Nemačka: Otkrivena masovna grobnica u bivšem nacističkom logoru
* 14 "pikantnih" činjenica o Hitleru koje verovatno niste znali
* Aušvic: Danas političari ćute, glas samo preživelima
* Logor Dahau: Ukraden natpis "Rad oslobađa"
Tačan broj žrtava nije poznat
Sedamdeseta godišnjica oslobođenja službeno je obležena u nedelju. Govorilaje kancelarka Angela Merkel, a bile su prisutne i stotine preživelih.
Hilbert Margol, američki vojnik iz 42. pešačke "dugine" divizije koja je oslobodila logor, opisuje užase koje je zatekao.
Dok su se približavali logoru Amerikancima su u nozdrvama osećali užasan smrad. Hilbert i njegov brat blizanac Hauard poslati su u izvidnicu.
- Prvo što smo videli bili su vagoni - kaže Margol koji danas ima 93 godine - Ono posle bilo je neopisivo: ljudska tela nabacana jedna na druge, izgladnela i ubijena.
U samom logoru, u pretrpanim barakama našli su 30 hiljada živih kostura. Logorom je harao tifus. Gola i polugola tela ležala su posvuda, u sanatorijumu, u krematorijumu, čak i na otvorenom.
Oko 200 hiljada ljudi bilo je u Dahauu od njegovog otvaranja 1933. do oslobođenja 1945.
Bili su podvrgnuti prisilnom radu, medicinskim eksperimentima, izloženi gladi i nasumičnom zlostavljanju. Oni koji su bili preslabi za rad bili su likvidirani na licu mesta.
Tačan broj žrtava nije poznat. U logorskim dokumentima navodi se 32 hiljade ubijenih, istoričari smatraju da ih je bilo više od 40 hiljada. Mnoga pogubljenja, poput onih sovjetskih ratnih zarobljenika, nisu se beležila.
Dahau je prve zatvorenike primio 22. marta1933, samo nekoliko nedelja nakog Hitlerovog dolaska na vlast. Prva ubistva brzo su usledila.
Logor je u početku bio namenjen političkim protivnicima, komunistima, socijaldemokratima i sindikalcima. Kasnije se punio i protestantskim i katoličkim sveštenicima, Jehovinim svedocima, Jevrejima, Romima i Sintima, homoseksualcima. Nakon početka rata u Dahau su zatvarani i borci pokreta otpora i ratni zarobljenici.
Georg Elser, koji je pokušao atentat na Hitlera u minhenskoj pivnici, i nemački pisac Alfred Anderš bili su u tom logoru.
Poligon za obuku nacista
Zatvorenici su radili u neljudskim uslovima, u fabrikama oružja ili su gradili puteve. Svaki dan su prolazili kroz vrata iznad kojih je stajao zloglasni natpis "Arbeit macht frei" (rad oslobađa). Natpis je ukraden prošle godine i u nedelju će biti postavljena replika.
Ustanovljen je i sastav spoljnih podlogora za određene radne grupe. Ukupno ih je bilo 169 i time je Dahauu bio najveći kompleks logora u nacističkoj Nemačkoj. Služio je i kao model za mnoge kasnije logore koji su činili deo nacističke industrijske smrtonosne mašine.
- Esesovci koji su nekoliko godina posle pobili milione ljudi smrtonosnim gasovima, u Dahauu su naučili kako tretirati ljude "niže vrednosti" i kako ih hladnokrvno ubijati - kažu istoričari Vofgang Benc i Barbara Distel.
- Pretvaranje nacističke ideologije u krvavu stvarnost počela je u onde - dodali su.
Sredinom aprila1945. Dahauu su se približile savezničke trupe. Uprava logora naredila je uništenje dokumenata i brisanje tragova zločina. Tri dana pre oslobođenja oko sedam hiljada logoraša naterano je u prisilan marš prema Alpima. Mnogo ih je umrlo na putu.
Iako gladni, žedni, izmučeni i bolesni, preživeli logoraši smogli su snage za radost kad su videli Amerikance.
- Sve je počelo da se kreće. Bolesni su ustali iz kreveta, iskakali su kroz prozore, preskakali ogradu, pohrlili oslobodiocima u susret - napisao je bivši logoraš Edgar Kupfer-Kobervic.
- Iz daljine ste mogli čuti poklike. Bili su to povici sreće. Izljubili smo se međusobno i čestitali jedni drugima. Mnogi su imali suzne oči. Stezali smo jedni drugima ruke i govorili: "slobodni smo, slobodni smo".
