Gvozdeni čovek sa Tibeta
Na Tibetu je, nešto pre početka Drugog svetskog rata, 1938. godine, grupa esesovaca, pronašla neobičnu skulpturu muškarca u oklopu na čijim grudima se nalazi obrnuti kukasti krst. Nazvana je gvozdeni čovek, a veruje se da potiče iz 11. veka.
O ekspediciji na Tibetu, koju je organizovao Institut nasleđa predaka Anenrebe, uz podršku bliskog Hitlerovog saradnika Hajnriha Himlera, napisano je mnoštvo istraživanja. Pretpostavlja se da su nacisti tražili mitsku zemlju Šambalu. U knjizi rukovodioca ekspedicije Ernstea Šefera o traganjima za Šambalom nema ni govora.
Kakvi god da su bili pravi ciljevi ekspedicije, sa Tibeta je odneto mnogo drevnih figura. S vremena na vreme, trofeji ekspedicije Šefera pronalaze se u privatnim kolekcijama. Tako se desilo i sa čudnom figuricom koja predstavlja muškarca koji sedi sa svastikom na grudima. Svega je 24 centimetara visoka, a teška je oko 10 kilograma.
Hilterova opsesija
Ostalo je nepoznato zbog čega su nacisti odneli ovu figuru u Nemačku. Objašnjenje možda leži u činjenici da je Hitler bio opsednut okultizmom, pa su misteriozno poreklo i nepoznati simboli na ovoj figuri mogli su samo dodatno da rasplamsaju njegovu opsesiju. Inače, gvozdeni čovek je jedina
skulptura koja je izrađena od meteorita a da ima ljudski prikaz.
Među stručnjacima nema jedinstvenog mišljenja koga je predstavio drevni skulptor. Prema jednoj verziji, to je lik budističkog boga Vajšravana. Smatra da je da je upravo svastika na grudima gvozdenog čoveka, kako naučnici nazivaju skulpturu, privukla Šeferovu pažnju. Vekovima se svastika koristila u mnogim kulturama.
Ona je bila simbol kretanja života, Sunca, svetlosti i blagostanja i tek u 20. veku postala je simbol nacizma, fašističke Nemačke i stekla je negativan smisao za većinu ljudi. Posle smrti vlasnika kolekcije 2007. statueta je bila izneta na aukciju. Novi vlasnik čije se ime ne objavljuje odlučio je da bolje istraži zagonetnu figuru. Obratio se stručnjacima Univerziteta u Štutgartu.
Istraživanja su pokazala da se ne zna pouzdano poreklo ove figure. Poznato je da je materijal, od kog je napravljena, meteorit sastavljen od nikla, kobalta, hroma, galijuma i germanijuma što znači da je to Činga gvozdeni meteor, jedan od 113 koliko ih je pronađeno na zemlji. Njegovi su komadi rasuti na području istočnog Sibira i Mongolije. Meteorit je pre 15.000 godina pao na granici Rusije i Mongolije.