Ekološka katastrofa pred vratima Srbije (4): Sumporna kiselina u plućima
Otrovne čestice iz vazduha dele se u tri grupe. Najkrupnije se zadržavaju u ustima, nosu i ždrelu čoveka, one srednje veličine napadaju bronhije i pluća, dok najsitnije koje uglavnom sadrže čestice metala odlaze direktno u krvotok. Donedavno je simbol otrovnog vazduha u Srbiji bilo Pančevo, međutim, u Agenciji za zaštitu životne sredine tvrde da je ovaj grad izgubio ovu titulu ekološke crne tačke.
Preuzeo ju je Bor sa 120 dana u godini kada je konventracija otrovnih sastojaka na visokom nivou.
Direktor Agencije za zaštitu životne sredine Momčilo Živković kaže da se u ovom gradu, zbog topionice koja se nalazi gotovo u centru grada, a koja radi po zastareloj tehnologiji, beleži uvećana koncentracija sumpor-dioksida i azotnih oksida.
- Zimi je najgore, jer se sumpor-dioksid u dodiru sa vlagom u disajnim kanalima pretvara u sumpornu kiselinu - kaže Živković.
Ekološka katastrofa pred vratima Srbije
|
Načelnik odeljenja za praćenje kvaliteta vazduha u ovoj agenciji Tihomir Popović kaže da se u Pančevu situacija poslednjih godina znatno popravila, jer su Ministarstvo životne sredine i celokupna pančevačka industrija uložili novac u prečistače.
Glavni grad Srbije donekle je pošteđen, jer je industrijska proizvodnja mahom van Beograda, a košava je prirodni ventilator. Međutim, zagađenje od saobraćaja je prilično veliko.
- Svakako je najgora situacija u bivšoj Ulici 29. novembra, gde je svakog trećeg dana koncentracija otrovnih materija iznad dozvoljenih vrednosti. Pored saobraćaja u Beogradu veliki problem predstavljaju privatne kotlarnice, posebno u zimskom periodu. Interesantno je da je donedavno veliki zagađivač bila naša najveća zdravstvena ustanova Klinički centar Srbije, koja je imala svoje kotlarnice na ugalj. Onog trenutka kada su prešli na gas, stepen zagađenosti ovog dela grada znatno je smanjen - kaže Popović.
