Amerikanci traže istinu (5): Teror Nasera Orića

Veći deo sveta je prvi put čuo za Srebrenicu u martu 1993, kada ju je posetio general Filip Morijon, komandant UN u Sarajevu, bez dozvole pretpostavljenih, da bi otvorio put za humanitarni konvoj ka ovom gradu u istočnoj Bosni gde su se odigravale žestoke borbe između muslimanskih i srpskih snaga, navodi Džordž Bogdanič u knjizi "Masakr u Srebrenici". Naser Orić, komandant 28. divizije Armije BiH, primio je naređenje da ga zadrži kao taoca.

"Naser Orić je bio gospodar rata koji je ovom oblašću i njenim stanovništvom vladao pomoću terora", primetio je Morijon. "Nije sebi mogao da dozvoli da drži zarobljenike. Prema mom sećanju, nije se čak trudio ni da pronađe razlog."

JEDINI TALAC KOJI JE PREŽIVEO: General Filip Morijon sa Naserom Orićem

 

General Morijon je jasno razumeo da su Orićevi zločinački pohodi na srpska sela i masakri brojnih civila bili razlog što su srpske vojne snage blokirale Srebrenicu. "Nisam bio iznenađen kada su me Srbi odveli u selo blizu Bratunca da prisustvujem iznošenju tela stanovnika koja su bila bačena u jamu."

Mrtve žene u šinjelima

I Morijon i potpukovnik Tomas Karemans koji je komandovao holandskim bataljonom UN u Srebrenici pre njenog pada, povukli su jasnu vezu između ubilačkih napada Orića na civilno stanovništvo Bratunca, Skelana, Kravice, Milića i mnogih drugih gradova i sela, sa događajem iz 1995.

Sudija Haškog tribunala Patrik Robinson je pitao generala Morijona: "Vi onda kažete, generale, da je ono što se desilo 1995. direktna reakcija na ono što je Naser Orić učinio Srbima dve godine ranije?" Morijon je odgovorio: "Da. Da, Vaša visosti. Ja sam u to uveren."

Postoje mnogi dokazi da su u žestokim borbama u istočnoj Bosni i srpska i muslimanska strana činile ozbiljne zločine. Ali u građanskom ratu gde strah i osveta stvaraju plodno tle za užase, surovost Nasera Orića je postala poznata u čitavoj Bosni, navodi Bogdanič.

"Izveštaj Jugoslovenske državne komisije za ispitivanje ratnih zločina iz 1993, koji je prihvaćen kao zvaničan dokument UN, opisuje šablon napada u kojima su čitava sela spaljivana, a svi civili ubijani.

OTKRIO ISITNU O SRPSKIM ŽRTVAMA: Dr zoran Stanković

Međunarodno priznati forenzičar, patolog Zoran Stanković, bivši direktor vojne bolnice u Beogradu i bivši ministar odbrane Srbije i Crne Gore, vršio je kompletne autopsije i napisao forenzičke izveštaje za žrtve iz brojnih sela u kojima su muslimanske trupe koje su vodili Orić i njegov zamenik Zulfo Tursunović masakrirali stanovnike.

Tipične žrtve iz opširnih izveštaja dr Stankovića su bile starije žene i muškarci, rođeni između 1915. i 1930. Fotografije koje su pratile ove izveštaje pokazuju vratove zaklane od uveta do uveta.

Neka od ovih (uglavnom ženskih) tela su fotografisana u stanju u kome su nađena, obučena u preširoke vojničke šinjele, groteskni pokušaj njihovih ubica da prikažu kako su ove starije žrtve umrle aktivno braneći svoje domove."

"Vladavina Nasera Orića podrazumevala je dobro poznavanje teritorije koju su držale njegove snage", svedočio je Morijon. "Delovalo mi je kao da izvršava politička naređenja Predsedništva" u Sarajevu.

Orića i njegovog zamenika Zulfa Tursunovića je postavila vlada Izetbegovića uprkos željama umerenog srebreničkog muslimanskog vođe Besima Ibiševića, presednika Skupštine građana, koji je pokušavao da uspokoji Srbe.

Sam Orić je priznao "Oslobođenju" da je morao da se skriva po šumama zajedno sa svojim saveznicima i da krišom nalazi hranu zato što većina muslimanskih građana nije delila shvatanje ekstremista koji će preuzeti vlast.

Od kraja 1991, međutim, Muslimanski nacionalni savet je opremao oružane pobunjenike puškama i uniformama i počeo da pregrupiše teške kriminalce da vrše dužnost paravojnih snaga, taktika koju su kasnije koristile srpske i hrvatske vođe.

Tursunović i Orić su se ušunjali u Srebrenicu u proleće 1991, navodi Džordž Bogdanič. "Napadi na Srbe su gotovo odmah počeli. Šestog maja, obližnja srpska sela Gniona i Blječeva su spaljena i opljačkana. Sledećeg dana sedmoro Srba koji su pokušali da pobegnu iz Srebrenice su bili napadnuti iz zasede i ubijeni. Osmog maja ubijen je i sudija Goran Zekić, predsednik srpske stranke SDS i poslanik u bosanskoj skupštini, što je izazvalo masovni beg preostalih 1.500 Srba u Srebrenici.

U tom trenutku, dan nije prošao bez napada sa paljenjem sela i gradova kao što su Sikirići, Konjević Polje, Glogova, Zalužje, Fakovići, Kaludra, Loznica, Agoni, Brežani, Krnica, Zagoni, Želazije, Orliće, Ještica, Biljaka, Crni Vrh, Milići, Kamenica, Bjelovac, Kravica, Skelani i Zabokvica...

Masakr nad Srbima u Kravici, koji je tipičan za ove napade, postao je poznat samo po tome što se desio na pravoslavni Božić, 7. januara 1993. Ukupni broj ubijenih je nepoznat, ali je Stanković pregledao 48 tela ljudi koji su ubijeni na svoj najvažniji praznik."

Prema novinarki Džoan Filips, do kraja marta 1993, 1.200 Srba je ubijeno, a 3.000 povređeno dodajući da "danas skoro da više nema Srba u srebreničkoj opštini.

Od 9.300 Srba koji su tu nekad živeli, ostalo je manje od 900. Od 11.500 koji su nekad živeli u opštini Bratunac, više od 6.000 je pobeglo.

U opštini Srebrenica ostalo je samo tri sela, a oko 26 sela je uništeno; u opštini Bratunac, oko 24 sela je sravnjeno sa zemljom. Poslednja velika srpska sela u okolini Bratunca i Skelana su napadnuta i uništena 7. januara 1993."

Dok je američki Stejt department izbacivao saopštenja za medije i brifinge, navodeći muslimanske izveštaje o srpskim zločinima, vladavina terora Nasera Orića se uopšte nije pojavljivala na konferencijama za štampu i u izveštajima o ljudskim pravima.

Na sličan način, Medlin Olbrajt, u to vreme američki ambasador u UN, od 1993. pa sve do kraja rata u Bosni, stalno je podržavala rezolucije i izveštaje koji su kritikovali srpske zločine, ali je koristila pravo veta kada je trebalo osuditi muslimanske zločine, kako navode predstavnik Velike Britanije ser Dejvid Heni i ruski, Jurij Voroncov. 

"Najveći hitovi"

Orić je razumeo da može nekažnjeno delovati, s obzirom na nekritičku podršku koju su SAD pružale vladi Alije Izetbegovića. Čak je snimao neke od svojih zločina, uključujući odrubljene srpske glave, i ove snimke je pokazao Džonu Pamfretu iz "Vašington posta" i Bilu Šileru iz "Toronto stara". Šiler piše da je Orić bio "najkrvožedniji ratnik koji je hodao bojnim poljem" a onda opisuje svoju posetu kući ovog gospodara rata u januaru 1994:

- U hladnoj, snežnoj noći, sedeo sam u njegovoj sobi i gledao video verziju onoga što bi se moglo nazvati "Najveći hitovi Nasera Orića". Bilo je kuća u plamenu, leševa, odrubljenih glava, ljudi koji su bežali...Smeškao se sve vreme, diveći se svom delu.

"Zaskočili smo ih iz zasede", rekao je. Sledeća sekvenca je pokazivala tela ubijenih eksplozivom: "Ove smo lansirali na mesec", hvalio se. Kada se pojavio avetinjski prazan grad sa tragovima projektila po kućama, ali bez vidljivih leševa, požurio je da najavi: "Ovde smo ubili 114 Srba." Kasnije je bilo slavlja, sa pevačima koji su mu nesigurnim glasovima pevali hvalospeve - svedočio je novinar Bil Šiler.