Sunovrat standarda (6): Menjam staro za staro

Francuska firma Stokomani, čije prodavnice na gradskoj periferiji liče na velike garaže, prodaje sve vrste odeće, od donjeg veša do odela, i to markirane. Modeli su ponekad iz prošle sezone što je najčešće skoro zanemarljivo, a cene su pristupačne. Original levis farmerke koje koštaju više od 100 evra, ovde se mogu pazariti za 20, a muške košulje karden za šest evra.

U zapadnoevropskim predgrađima ovakve prodavnice niču kao pečurke. Njihova formula je niska cena zakupa prodajnog prostora, mali troškovi i niska trgovačka marža. Uprkos tome što su ove prodavnice udaljene od gradskih centara, kupaca je sve više.

Kompletno oblačenje za manje od 20 evra do sada je uglavnom privlačilo studente i siromašnije slojeve društva. U poslednje tri godine kriza je smanjila zarade i povećala nezaposlenost, pa se na jeftine prodavnice orijentisala i srednja klasa. Snalaženje je sve češće ključ preživljavanja. Za srednju klasu u svim državama Evropske unije, osim minijaturnog Luksemburga, do juče obične stvari - postale su luksuz.

Čak i najbogatijim zapadnim zemljama kao što je Francuska i Velika Britanija odlazak na tronedeljno letovanje preko agencije u paket-aranžmanu s punim pansionom odavno je prestao da bude najprodavanija roba turističkih agencija. Domaćinstva srednje klase su osiromašila.

Turistička ponuda se poslednjih godina zato skoncentrisala na ponudu vikend-aranžmana i sedmodnevnih boravaka na moru i planini. Letovanje u kampingu sve je popularnije, a sve brojniji su oni koji raspust provode kod kuće.

U Francuskoj zemlji sa najrazvijenijom socijalnom i zdravstvenom zaštitom za srednju klasu luksuz je postalo školovanje dece na univerzitetima ili odlazak kod zubara jer proteze i krune socijalno plaća samo donekle. Veoma se često mogu čuti žalbe službenika ili prosvetnih radnika čije su zarade dovoljno visoke da njihova deca nemaju prava na univerzitetske stipendije, ali su u isto vreme preniske da bi mogli da ih školuju bez pomoći države.

Statistike Eurostata nedvosmisleno govore da je Evropa osiromašila. Oko 100 miliona stanovnika EU, znači svaki peti žitelj, živi sa manje od 850 evra mesečno. Istina, postoji velika razlika između nezaposlenog Britanca, španskog penzionera i Šveđanina na bolovanju. U Poljskoj je prosečna plata 400 evra, a u Francuskoj je najniži zagarantovani dohodak 1.200 evra, pri čemu treba da je ova suma jednaka ceni trosobnog stana u centru Strazbura.

Na severu Evrope svi govore o štednji. U Francuskoj sve više majki preko interneta organizuje razmenu odeće za decu različitih uzrasta, a u svim zemljama EU sve je popularnija takozvana zajednička vožnja. Pre nego što se krene na put, da se oglas na internetu da se traže saputnici koji bi delili gorivo. Samo da ne bude gore - ova rečenica tako često izgovarana na Balkanu sada se sve češće čuje u razgovorima običnih ljudi koji ćaskaju čekajući metro u Briselu ili Parizu.