Ništa od vraćanja dedovine

Procene Poreske uprave da bi za vraćanje nacionalizovane imovine u Srbiji trebalo izdvojiti između 100 i 220 milijardi evra izazvale su ovih dana zebnju među 140.000 porodica koje su ponele zahtev za restituciju.

Zbog čega poreske vlasti javno licitiraju tako visokom sumom koja će sigurno uplašiti poreske obveznike? Prvi šok donekle je umanjila izjava ministra Đelića, koji smatra da u Srbiji treba napraviti restituciju po našoj meri, a ta mera je skromnost.
 

Skromni kad vraćaju

Zakon se očekuje do juna. Đelić je naglasio da ne možemo očekivati da se ovde isplati više nego što je bio slučaj u mnogim bogatijim društvima, jer su i tamo nadoknade bile skromne. Srbija je jedina zemlja koja nije donela zakon o restituciji.

- Vlast pokušava da zadrži resurse i poluge moći. Stoga se išlo na efekat zastrašivanja, a cifre od 100 ili 200 miliona evra su obična budalaština, plasirana kao šok bomba, kaže za "Vesti" Milan Parivodić, bivši ministar i autor verzije zakona o restituciji u vladi Vojislava Koštunice.
 

Naduvana računica: Milan Parivodić

On tvrdi da za obeštećenje starih vlasnika neće biti potrebno više od četiri milijarde evra uz primenu naturalne restitucije gde kod je to moguće.
 

U Ministarstvu finansija tvrde da će imati da će imati spreman predlog čim Ustavni sud odluči o ustavnosti Zakona vraćanja imovine crkvama i verskim zajednicama, koji je donet 2006. godine, po kojem je odlučeno da se imovina crkvama vraća u naturalnom obliku. Zbog čega je ova sudska odluka značajna?

Prema tumačenjima iz Ministarstva finansija, ukoliko Ustavni sud odluči da zakon o vraćanju imovine crkvama i verskim zajednicama nije ustavan, onda će zakon verovatno ići u pravcu modela koji se zasniva na finansijskom obeštećenju starih vlasnika do određenog procenta. Drugim rečima to bi trebalo da znači da podnosilac zahteva bude obeštećen u novcu ili u hartijama od vrednosti, što je na primer 30 odsto od vrednosti zahteva, uz određene limite (na primer ne više od 300.000 ili ne više od milion evra).

Ukoliko, pak, Ustavni sud kaže da je zakon o vraćanju imovine crkvama i verskim zajednica ustavan, onda opšti zakon koji bi Srbija donela mora ići sa tri modela - kažu u Ministarstvu finansija.

Prvo: povraćaj imovine mora biti naturalan;
Drugo: kad ne može naturalno, primenjuje se zamenska restitucije kroz drugu imovinu;
Treće: Ako nisu moguće prethodne dve varijante, primeniće se princip pune tržišne vrednosti.
 

Kombinacija dva modela

Predstavnici Mreže za restituciju u Srbiji predali su Vladi Srbije podatke o državnoj imovini za koju smatraju da je namerno prikrivena u odgovorima na Upitnik Evropske komisije. Koordinator Mile Antić kaže da je vlast prikrila 70 odsto državne imovine, kako bi prikazala da je nemoguće restituciju u Srbiji obaviti u naturi. Tako bi, u stvari, omogućila pojedinim tajkunima da sadašnji zakup državnog zemljišta pretvore u vlasništvo, pre nego što počne vraćanje oduzete imovine. Zato je Mreža za restituciju dostavila Vladi spisak imovine bivših vlasnika, ali i podatke o obavljenoj restituciji imovine crkvama i verskim zajednicama, sa zahtevom da se ti podaci dostave Evropskoj komisiji.
 

- Zahteve za povraćaj oduzete imovine dostavilo je 140.000 porodica. Na spisku imovine koju potražuju bivši vlasnici čak 90 odsto je šumsko, poljoprivredno i građevinsko zemljište koje bi odmah moglo da bude vraćeno. Vlada nije obavestila EK da je velikim delom crkvama i verskim zajednicama vraćeno zamljište, što pokazuje da postoje svi uslovi da se restitucija obavi u naturi. Iz podataka koji se kriju videlo bi se da je sve što građani potražuju samo delić današnje državne imovine, pa je lako vratiti oteto.

Antić naglašava da bi uskoro moglo da se desi da Vlada Srbije usvoji predlog Zakona o izmeni i dopuni Zakona o izgradnji, koji bi omogućio da se poklanja građevinsko zemljište nekolicini povlašćenih pojedinaca, iako postoje ljudi koji na njemu imaju vlasnička prava.

Vlada Lešić iz Lige za zaštitu privatne svojine i ljudskih prava, inače naslednik najbogatijih predratnih porodica, kaže za "Vesti" da je vraćanje nacionalizovane imovine u naturi najjeftinije i najjednostavnije rešenje, ali je problem u tome što je država sve zakomplikovala poklanjanjem zemljišta tajkunima, kao što su Mišković i Beko.

- Skromno vraćanje ne dolazi u obzir. Sada je zaista jedino rešenje da se sve vrati po tržišnoj vrednosti imovine na današnji dan. A to je za državu najgori i najskuplji scenario. Na osnovu poslednjih presuda iz Brisela o vraćanju imovine u Bugarskoj, Rumuniji i Poljskoj, može se videti formula izračunavanja te vrednosti. Najpre se određuje vrednost imovine danas, a osnovicu za izračunavanje daje Evropska banka na marginama za izdavanje kredita. Na to se obračunava zatezna kamata od tri odsto za svaku godinu u kojoj vlasnik nije imao pravo da koristi svoju imovinu. Tome se pridodaje i naknada za duševni bol - objašnjava Lešić.

Predsednica Lige za zaštitu privatne svojine i ljudskih prava Dragana Milovanović, ipak, smatra da se restitucija može obaviti kombinacijom naturalnog i tržišnog modela, što je za državu najbolje rešenje.

Komšijama bilo lakše

Hrvatska je, na primer, obeštetila tek polovinu starih vlasnika od 51.000 podnetih zahteva. Oni se u toj bivšoj jugoslovenskoj republici namiruju uglavnom novčano, i to tako što se daje 25 odsto u novcu, a ostatak u obveznicama na 25 godina. Prema rečima Borisa Ljubanovića, eksperta Saveta Evrope, naturalna restitucija se primenjuje samo u slučaju kada je država vlasnik nepokretnosti koja treba da bude vraćena. Fond za obeštećenje je do sredine 2003. godine isplatio 16, 6 miliona evra u novcu i 14,3 miliona evra u obveznicama.

- Privatizaciju u Hrvatskoj sproveli smo pre restitucije i to je razlog što veliki deo imovine nije mogao da bude vraćen u naturi, budući da je u međuvremenu došla u ruke trećim licima. Zakon smo doneli 1996, ali je posle brojnih izmena počeo da se primenjuje tek 2002. godine - kaže Ljubanović i dodaje da nijedna zemlja u tranziciji nije ekonomski sposobna da vrati imovinu u potpunosti.

Ali, Mađarska koja je zakon donela 1991. godine starim vlasnicima je dodelila kompenzacione kupone kojima su mogli da otkupljuju državne obveznice i obveznice preduzeća u procesu privatizacije. Ukupan iznos koji je država isplatila po osnovu restitucije je 80 milijardi forinti (300 miliona evra).

U Nemačkoj, koja se ovim problemom bavi od 1990. godine, podneto je 2,2 miliona zahteva za povraćaj nekretnina. Do sada je potrošeno 4,3 milijarde na obeštećenje 600.000 vlasnika, dok je milion zahteva odbijeno. Ova zemlja koja je primenila kombinaciju naturalne restitucije i novčanog obeštećenja ima više od dve hiljade sporova pred Evropskim sudom za ljudska prava u Strazburu.