Dokazano: CIA držala teroriste u stranim zatvorima!
CIA poseduje trake sa snimcima isleđivanja Ramzija Binalšiba, jednog od organizatora napada na SAD 11. septembra 2001. godine, što bi moglo da rasvetli način kako su strane vlade pomagale Amerikancima držanjem osumnjičenih terorista u tajnim zatvorima, javlja agencija AP. Dve video trake i jedna audio traka su, kako se veruje, jedini preostali snimci načinjeni u sistemu tajnih zatvora koje je CIA imala u prijateljskim zemljama širom sveta.
Na njima je prikazano isleđivanje Binalšiba u jednom zatvoru u Maroku, kod Rabata, tokom 2002. godine, reklo je AP-u nekoliko sadašnjih i bivših američkih zvaničnika, koji su želeli da ostanu anonimni.
Kada su uništene 92 video trake na kojima se vidi mučenje dvojice operativaca Al Kaide Abu Zubajda i Abd al Naširija, 2005.godine, zvaničnici CIA su verovali da su uništili sve snimke isleđivanja.
Međutim, 2007. godine jedan pripadnik osoblja agencije otkrio je kutiju ispod kancelarijskog stola u centru CIA za protivterorizam i u njemu našao snimke sa Binalšibom.
Ministarstvo pravde, koje već razmatra da li je uništavanje traka sa snimcima Zubajde i Al Naširija bilo nezakonito, sada istražuje zašto nije otkriveno postojanje traka sa Binalšibom. Vlada je u dva navrata federalnom sudiji rekla da one ne postoje.
Za odbranu Binalšiba još je značajnije što bi ti snimci mogli pružiti dokaz o njegovom mentalnom stanju prvih meseci po hvatanju.
Advokati Binalšiba su već tražili podatke lekara da bi se videlo da li su ga godine provedene u zatvorima CIA učinile mentalno nestabilnim. On je lečen od shizofrenije koktelom jakih antipsihotičkih lekova.
Pošto je rad vojne komisije zaustavljen dok administacija predsednika Baraka Obame razmišlja šta da radi sa osumnjičenim teroristima, Binalšibova mentalna sposobnost za suđenje nikada nije razmatrana.
Postojanje tih traka moglo bi da komplikuje američke napore da sude Binalšibu (38), koji je opisan kao ključni pomagač u napadima 11. septembra.
Ukoliko se trake pojave na suđenju, otkrila bi se uloga Maroka u
protivterorističkom programu pod imenom "Grejstoun", kojim je CIA dobila ovlašćenje da osumnjičene teroriste drži u tajnim zatvorima i da ih prebacuje u druge zemlje.
Ukoliko te trake postoje, bile bi veoma relevantne, izjavio je njegov civilni advokat Tomas Darkin.
CIA je prvi put javno pomenula postojanje snimaka Binalšiba 2007. godine, u pismu sudiji Leoni Brinkemi. Vlada je dva puta demantovala da je u posedu tih traka, a kada su otkrivene, ogradila se od toga, dok je Binalšibovo ime zatamnjeno kada je pismo objavljeno u javnosti.
U to vreme, CIA je umanjivala značaj snimaka, tvrdeći da se ne odnose na njene programe niti da pokazuju njene islednike.
To je tačno, ali samo zato što je to bilo u marokanskom zatvoru, koji je fiinansirala CIA, a njime upravljali Marokanci.
CIA je mogla da premešta zatočenike i nadgleda isleđivanje, ali je zvanično Maroko imao kontrolu.
Portparol CIA Džordž Litl nije želeo da govori o marokanskom zatvoru, rekavši samo da CIA nastavlja da sarađuje u istragama koje se odnose na ranije prakse borbe protiv terorizma.
Marokanske vlasti nisu odgovorile na pitanja o Binalšibu, a ta zemlja nikada nije priznala postojanje konkretnog zatvora.
Zvaničici SAD tvrde da u Maroku, zemlji koja se i u izveštajima Stejt departmenta optužuje za mučenje zatvorenika, u isleđivanju zatočenika CIA, te metode nisu korišćene.
Na trakama se vidi čovek koji sedi u sobi i odgovara na pitanja, izjavio je jedan zvaničnik AP-u. To je prilično drugačije od 92 snimka isleđivanja Zubajde i Al Naširija, koji su bili podvrgnuti težim metodama isleđivanja.
Binalšib je uhvaćen 11. septembra 2002. godine, i danima je isleđivan u zatvorima CIA u Avganistanu. Gotovo na samom početku, on je pokazao znake mentalne nestabilnosti, koja se vremenom pogoršala.
Kada je agentima FBI pružena prilika da ga ispitaju, oni su ocenili da je letargičan i nepovređen.
Iako nije bio kooperativan, njegove izjave su ušle u izveštaj komisije za 11. septembar.
Binalšib je u Maroku proveo pet meseci, krajem 2002. i početkom 2003. godine. CIA ga je ukupno tri puta premeštala po različitim zatvorima, da bi 2006. završio u američkoj bazi Gvantanamo na Kubi.
I dalje nema nagoveštaja da bi se Binalšib i drugi koji su priznali umešanost u napade 11. septembra mogli naći pred vojnim ili civilnim sudom. Njihovo priznanje krivice značilo bi udaljavanje od bilo kakvog suđenja i, gotovo sigurno, garantovalo da se otkriveni videosnimci nikada ne pojave pred bilo kojim sudom, konstatuje AP.
