EU staje na put deljenju zlatnih pasoša i viza?
Evropska unija danas je upozorila zemlje članice, koje sprovode unosne šeme izdavanja pasoša i viza bogatim strancima, da pooštre kontrole osoba koje se za prijavljuju, zbog zabrinutosti da članice EU time izvrgavaju zakone vezane za bezbednosti, "pranje novca" i oporezivanje, prenosi AP.
Agencija navodi podatke organizacija "Transparensi internešenel" i "Global vitnes", po kojima su zemlje Unije u protekloj deceniji primile više od 6.000 novih državljana i skoro 100.000 osoba sa pravom boravka, putem izdavanja "zlatnih pasoša i viza", čime su privukle oko 25 milijardi evra direktnih stranih investicija.
AP navodi da je Evropska komisija, u prvom ikada objavljenom izveštaju o tim šemama, poručila da takvi dokumenti izdati u jednoj zemlji članici otvaraju "zadnja vrata" državljanstvu ili dozvoli boravka u svih 28 država EU.
Komesarka za pravosuđe EU Vera Jurova rekla je novinarima u Briselu da "zlatne vize" predstavljaju ekvivalent "otvaranju zlatne kapije Evrope nekim privilegovanim ljudima".
- Želimo više garancija vezanih za bezbednost i borbu protiv pranja novca. Očekujemo više transparentnosti - kazala je Jurova.
Navodi se da Bugarska, Kipar i Malta za 800.000 do dva miliona evra nude pasoše investitorima koji nemaju nikakve istinske veze s ovim zemljama, niti obavezu da tamo žive.
AP navodi da ukupno 20 država EU nudi vize u zamenu za investicije: Velika Britanija, Bugarska, Hrvatska, Kipar, Češka, Estonija, Francuska, Grčka, Irska, Italija, Letonija, Litvanija, Luksemburg, Malta, Holandija, Poljska, Portugal, Rumunija, Slovačka i Španija.
Navodi se da investicije mogu da budu u rasponu od 13.500 do pet miliona evra u obliku kapitala i investicija u nekretnine, kupovinu vladinih obveznica, jednokratnih uplata u nacionalni budžet ili određenih donacija u humanitarne svrhe.
Komesar za migracije EU Dimitris Avramopulos izjavio je da će Evropska komisija "nadgledati potpuno pridržavanje prava EU".
- Posao koji smo uradili zajedno tokom proteklih godina u smislu povećanja bezbednosti, jačanja naših granica i zatvaranja praznina u pogledu informacija, ne bi trebalo da bude ugrožen - rekao je Avramopulos.
