Evropa će se naći u ideološkom ratu
Januar je označio početak evropske "Schicksalsjahr", tj. sudbinske godine. Uoči majskih izbora za Evropski parlament – prvih nakon Bregzita – populističke i antievropske partije su zaglavljene u ideološkoj borbi sa braniocima vrednosti Evrope. Nije preterano kada se kaže da budućnost evropskog projekta visi o koncu, piše "Politiko".
Za pristalice EU širom kontinenta bitka je u toku. Evroskeptici formiraju alijanse i skreću pažnju na svoju verziju EU. U međuvremenu je demokratski glas ućutkan političkim problemima kod kuće.
U Nemačkoj, era kancelarke Angele Merkel je u padu i partije kranje desnice šire bes, neslogu i mržnju kroz svoj politički diskurs. U Francuskoj se predsednik Emanuel Makron, koga su prikazivali kao "radikalnog centristu" i branitelja jake Evrope, suočava sa sličnom kritikom, u obliku haotičnih i nasilnih demonstracija "žutih prsluka".
Ovaj nemir je simptom evropske unutrašnje krize: Evropljani su izgubili poverenje u liberalno-demokratske institucije i sposobnost njihovih vlada da obezbede ekonomski prosperitet i upravljaju destabilizujućim efektima migracija, globalizacije i digitalizacije. To ide na ruku populistima koji nude lake odgovore, ali bez konkretnih rešenja.
Ideološki rat je onaj koji proevropske partije moraju da dobiju. I u kome Nemačka mora da preuzme glavnu ulogu.
Od ere bivšeg kancelara Helmuta Kola, zemlja je vođa evropskih integracija, posvećena viziji Evrope kao kontinenta koji čuva demokratiju, ljudska prava i prosperitet svojih građana.
Nemačka je nesporno ekonomska potpora bloka i ima diplomatski uticaj da se uhvati ukoštac sa jakim suprotnim vetrovima koji nadiru izvan evropskih granica. Ovo uključuje oslabljenu, ali ratobornu Rusiju koja pokazuje svoje mišiće u Ukrajini i eksploatisanje populističkih pokreta, Kinu koja pokušava da podeli blok, nepredvidivog američkog predsednika, koji dobitke Evrope vidi kao gubitke Amerike u trci za globalnu moć.
Da bi prevela EU preko ovih opasnih voda, Nemačka će morati da promeni svoju spoljnu politiku na nekoliko načina.
Pročitajte još:
* EU razmatra odlaganje Bregzita do 2020.?
Prvo, Berlin mora da shvati da Evropa ne može da napravi pomak bez jakog saveza Nemačke i Francuske i trebalo bi da prihvati Makronov poziv da zajedno igrade snažniju Evropu.
- Moramo da radimo sa Parizom kako bismo ojačali finansijski sistem u evrozoni, povećamo odbrambene i obaveštajne sposobnosti nakon što Velika Britanija napusti EU, odbacimo poljske i mađarske neliberalne zaokrete i razvijemo efikasnu politiku azila u Evropi – glasilo je nedavno odobrenje nemačkog i francuskog kabineta.
Drugo, Nemačka mora da duplira napore kako bi rešila izbegličku krizu koja je destabilizovala Evropu.
Kontinentu je potrebno rešenje koje će garantovati azil onima koji su kvalifikovani, a brzo deportovati one koji odbijaju da se vrate u svoje matične države. Jasno je da se Španija, Italija i Grčka ne mogu same da se izbore sa krizom.
Treće, Nemačka ne bi trebalo da podrži Severni tok 2, projekat koji bi prenosio ruski glas do Nemačke preko Baltika, preskačući tradicionalnu rutu preko Ukrajine. Ovaj dogovor ugrožava nezavisnost nemačke energetike i čini Evropu podložniju ruskom uticaju. To je geopolitička greška, koja Moskvi šalje pogrešan signal u vreme kada Putin podstiče tenzije sa Ukrajinom, interveniše na demokratskim izborima i doprinosi haosu u Siriji.
Četvrto, Nemačka mora da razvije obimnu geopolitičku strategiju kako bi odgovorila rastućem kineskom uticaju u Evropi, koja nastoji da podeli blok i izgradi moć u centralnoj i istočnoj Evropi.
Veoma je važno za Nemačku da se čvrsto suprostavi kineskom ulaganju u domaće kompanije, što bi rezultiralo tehnološkim tranferima u kritičnim industrijama. Trebalo bi i da razmotri da li bi bilo mudro da Kina razvije 5G mrežu u Nemačkoj, jer bi to moglo da naruši njen tehnološki suverenitet.
Nemačka i članice EU moraju da složno zauzmu stav prema Kini, kako bi osigurale konkurentnost evropskih kompanija.
Ne postoji drugi put za Evropu osim napred. Populisti i autokrate nastoje da je podele. Do sledećih izbora u maju, Nemačka mora da razvije platformu koja će moći da odgovori ovim izazovima i pošalje poruku populističkim grupama, zaključuje "Politiko".
