Srbiji ne preti ponovno uvođenje viza
Srbiji ne preti ponovno uvođenje viznog režima sa Evropskom unijom, smatra izvršni direktor Grupe 484 koja se bavi migracijama Vladimir Petronijević.
On tako komentariše poslednji izveštaj Evropske komisije u kojem se Srbija opominje da uskladi politiku viza sa Evropskom unijom i poziva da poboljša mere rešavanja ilegalne migracije.
Petronijević ističe da bi najveća sankcija koja se Srbiji može desiti, ukoliko ne ispuni zahteve Brisela, privremena suspenzija bezviznog režima, koju Evropska komisija može primeniti prema svakoj od zemalja.
- Ali ne treba da zaboravimo da takve odluke imaju i svoju specifičnu političku težinu. Moje je mišljenje da Srbiji ne preti situacija uvođenja viznog režima od strane Brisela - ističe Petronijević.
Objašnjava da izveštaj koji se odnosi na primenu sporazuma sa EU o ukidanju viza prati da li se preko teritorije Srbije povećava broj iregularnih migranata, te dodaje da je činjenica da je Srbija imala bezvizni režim sa Iranom bila okidač dodatnog pritiska ili zahteva da Beograd reši tu situaciju.
Kaže da su državljani Irana bezvizni režim sa Srbijom koristili za podnošenje zahtava za azil u Srbiji, ali i u zemljama EU, zbog čega je EK reagovala i pozvala Srbiju da svoj režim približi viznom režimu unije.
On objašnjava da vizni režim predstavlja instrument spoljne politike jedne zemlje i da se Srbija u procesu pridruživanja Evropskoj uniji kroz usaglašavanje svoje spoljne politike približava i viznom režimu EU.
- Sasvim je izvesno, budući da je to tehničko pravni proces, da će u momentu stupanja u EU Srbija apsolutno morati da usaglasi svoj vizni režim sa režimom zemalja članica EU, odnosno šengenskog prostora - kaže Petronijević i dodaje da to podrazumeva i Rusiju.
Evropska komisija je u izveštaju o ispunjavanju zahteva za viznu liberalizaciju navela da zemlje Zapadnog Balkana i Istočnog partnerstva moraju da ulože dodatne napore kako bi rešile ilegalnu migraciju i bile efikasnije u borbi protiv organizovanog kriminala i korupcije.
Godišnji izveštaj se odnosi na države Zapadnog Balkana - Srbiju, Crnu Goru, BIH, Makedoniju, Albaniju, kao i zemlje Istočnog partnerstva - Gruziju, Moldaviju i Ukrajinu.
