Da li će Italija proći kao Grčka?
U sporu oko budžeta italijanske vlade padaju sve teže reči između Rima i Brisela. Da li su Junker i Moskovici "upropastili Italiju2 kako kaže Salvini? I da li Italiji preti grčki senario... piše Dojče vele.
Još od formiranja nove vlade koalicijom populističkog pokreta Pet zvezdica i stranke Liga Nord, iz Italije se samo čuju protesti zbog granica koje im postavlja Evropska komisija. Prvo je bilo i planova o napuštanju evrozone, ali o tome je Rim veoma brzo i bez mnogo buke odjednom prestao da govori, nakon što je i italijanskom finansijskom tržištu postalo jasno šta bi to značilo za likvidnost te zemlje.
Ali, kako bi ispunila svoja obećanja data u predizbornoj kampanji, vladajućoj koaliciji treba više novca nego što ga ima. Nedavno je usvojen budžet koji predviđa znatno veće zaduživanje države nego što je to prvobitno bilo planirano - oko 2,4% u sledeće tri godine. A i to samo ako italijanski prihodi budu rasli kako je predviđeno.
To znači da će za Italiju na tržištu kapitala "novac postati skuplji" i to je počelo da se oseća već i najavom takvog budžeta. Ali italijanski potpredsednik vlade i ministar za ekonomski razvoj Luiđi Di Majo (Pet zvezdica) je jasan: "Ako moram da se odlučim između viših kamata za rizik na italijanske državne obveznice i naroda Italije, onda se odlučujem za italijanski narod."
Slične reči su se čule i od drugog potpredsednika vlade i ministra unutrašnjih poslova, Matea Salvinija (Liga Nord): Ljudi kao što su predsednik EK Žan-Klod Junker i evropski poverenik za finansije Pjer Moskovisi su "upropastili Italiju i Evropu". Za Rim nema sumnje da će u prvom redu zastupati svoje interese.
Ova vlada u Rimu "zaboravlja" da svoje građane podseti na jednu važnu činjenicu: ne "guše" Junker ili Moskovisi Italiju preoštrim propisima, njih je prihvatila i potpisala sama vlada u Rimu kad je prihvatala evro.
Na reakcije iz Brisela nije trebalo dugo čekati: već subotnji italijanski mediji prenose upozorenje kako planirano zaduživanje od 2,4% predstavlja "osetno odstupanje" od zajedničke finansijske politike, jer Italija ovim budžetom krši sporazum o stabilnosti evra: doduše, po tom sporazumu iz Mastrihta se dozvoljava državno zaduživanje i do 3%, ali samo ako se ukupan državni dug smanjuje. A Italija je tu negativni rekorder.
Često se pominje kako je državni dug Grčke sa 178,6% BDP-a još veći od italijanskih 131,8%, ali treba uzeti u obzir da je u apsolutnom brojkama reč o oko 317,4 milijardi evra duga Atine - prema basnoslovnom iznosu od 2 biliona i 263 milijarde evra duga kojeg je nagomilala Italija.
