Novi potresi na Bliskom istoku: Rusija drži ključ i za Jemen
Pismo koje je jemenska Vlada uputila lideru Rusije Vladimiru Putinu, sa zahtevom za pomoć oko rešavanja vojnog sukoba u toj zemlji, treba tumačiti kao molbu da se spreči potencijalna humanitarna katastrofa u toj zemlji, s obzirom da je najavljena blokada luke Hodeida preko koje se dostavlja većina humanitarne pomoći, smatraju analitičari.
Informaciju da je pismo poslato Putinu objavila je zvanična novinska agencija pokreta SABA, u kojoj se, između ostalog, skreće pažnja i na povećanu agresiju protiv Jemena, ali i vojnu eskalaciju koalicije zemalja pod vođstvom Saudijske Arabije.
Prema rečima predsednika Vrhovnog političkog saveta pobunjenika Huta Mahdija el Mašata, za razvoj sukoba su zainteresovane, između ostalih, i SAD, a cilj zapadnih zemalja jeste da šire haos u Jemenu i čitavom regionu. Inače, prethodno je Mašat lično poslao i pismo francuskom predsedniku Emanuelu Makronu sa sličnim zahtevom.
Sergej Serebrov iz Centra za arapske studije u okviru Ruske akademije nauka tvrdi da je oko 75 odsto stanovništva lojalno zvaničnoj Vladi u prestonici, ali i da se u Sani takođe nalaze i drugi organi vlasti, između ostalog Parlament i koaliciona Vlada, u čijem radu učestvuju i Huti i pripadnici partije "Opšti narodni kongres", koja se nalazila na čelu države 33 godine.
Zato, kako objašnjava, ovo pismo bi moglo da se protumači kao veoma ozbiljan povod da se Rusija uključi u mirovno regulisanje konflikta. Naime, u aprilu 2015. godine bila je usvojena Rezolucija Saveta bezbednosti UN, koja je pozvala sve strane da što pre polože oružje i započnu mirovni proces. Međutim, u Jemenu je uprkos tome izbila najveća humanitarna kriza.
Inače, istorijski gledano, ističe Serebrov, Sovjetski Savez je do 1990. godine imao veoma važne strateške odnose sa Severnim Jemenom, dok su sa južnim delom, Demokratskom Republikom Jemen, veze bile još jače, jer je tada tamo bila na vlasti socijalistička partija.
On ističe da u ovom trenutku 22 miliona ljudi od ukupno 29 miliona stanovnika preživljava zahvaljujući humanitarnoj pomoći - "ako padne luka Hodeida, a postoji velika verovatnoća da se to desi, onda će se situacija i Jemenu značajno pogoršati. I na ovo posebno skreće pažnju Evropski parlament koji se plaši potencijalnog novog velikog izbegličkog talasa", upozorava.
Rusija bi, prema rečima Serebrova, kao moćna država, uz pomoć UN i Evrope mogla da ukaže pomoć i da se zauzme kako bi što pre konačno počeo politički proces i regulisanje konflikta, sa ciljem da se prekinu vojne operacije i ukine blokada Jemena koja traje već tri i po godine.
Podsetimo, situacija u Jemenu se pogoršala zbog situacije sa strateški važnom lukom Hodeide na Crvenom moru. U junu je arapska koalicija, koju predvodi Saudijska Arabija, pokrenula operaciju "Zlatna pobeda" za proterivanje Huta iz grada, a vojne akcije su počele uprkos upozorenjima UN. Mahdi el Mašat je te postupke nazvao "zaverom protiv Jemena".
