Austrija preuzima predsedavanje EU: Šta Srbija može da očekuje?
Austrija od danas pa do kraja godine, preuzima predsedavanje Evropskom unijom, a treće po redu "vođenje" Unije pada u osetljivom trenutku, posebno zbog očekivanog završetka dogovora o Bregzitu i budžetu zajednice.
Po treći put, nakon 1998. i 2006, Austrija će predsedavati EU, ovaj put pod motom "Evropa koja štiti", sa migracijama i pitanjima bezbednosti i konkurentnosti EU kao glavnim prioritetima, ali i s temom daljeg približavanja država Zapadnog Balkana EU.
Austrija, koja se već duže angažuje oko regiona Zapadnog Balkana želi da zadrži fokus, koji je Bugarska tokom svog predsedavanja, usmerila na ovaj region.
Austrija, kako je ranije najavljivao kancelar Sebastijan Kurc, želi da postigne dalji napredak u pristupnim pregovorima Srbije i Crne Gore, ali i približavanju drugih država regiona Uniji.
U jednom ranijem intervjuu austrijskim medijima Kurc je izrazio i želju da tokom predsedavanja Austrije EU dođe i do značajnog pomaka u dijalogu Beograda i Prištine. Osim toga jedan od ciljeva zvaničnog Beča je i poboljšanje odnosa EU sa zemljama kao što su Rusija i Izrael.
Predsedavanje Austrije, međutim, dolazi i u trenutku kad vlada veliko nejedinstvo EU. Zemlje poput Nemačke, Francuske i Luksemburga, kao i Španije su za snažnije jedinstvo u EU i evropska rešenja, zalažu se u politici prema izbeglicama za solidarnost sa zemljama koje su posebno pogođene migracijama.
Na drugoj strani nalaze se zemlje, među kojima je i Austrija, koje su usmerene na "tanju i fokusiraniju EU".
EU, kako je najavio austrijski kancelar, treba da se bavi velikim pitanjima, kao što je zaštita spoljnih granica ili spoljna politika, a da se povuče iz manjih pitanja koja treba da ostanu u nadležnosti nacioanlnih vlada, regiona i lokalnih vlasti.
Za Austriju će veliki izazov biti postizanje dogovora o budžetu EU za period 2021 - 2027, jer i Beč zahteva da se ne podižu uplate državama koje su neto uplatioci kao što je Austrija, a zbog istupanja Velike Britaniej iz članstva.
I Bregzit je velika tema sa kojom će se suočiti Austrija, pošto se ocekuje da se postigne dogovor do oktobra, kako bi proces ratifikacije bio završen do kraja marta iduće godine. Da li će se u tome uspeti za sada je neizvesno, jer je i glavni pregovarač EU Mišel Barnije nedavno u Beču izrazio zabrinutost da li će uopšte doći do sporazuma.
Inače prethodna dva predsedavanja Austrije EU bila su u vreme kriza - 1998. je u žiži interesovanja svetske javnosti bio pre svega kosovski konflikt, a 2006. je predsedavanje palo u vreme ustavne krize EU pošto su Francuzi i Holanđani odbili dogovor.
Tokom ovog predsedavanja predviđeno je oko 300 skupova u Austriji, među kojima i 13 neformalnih saveta. Troškovi predsedavanja se procenjuju na oko 43 miliona evra, a mediji spekulišu da bi mogli biti duplo veći.
