Evropa mora biti snažnija!
Nemačka kancelarka Angela Merkel i njen austrijski kolega Sebastijan Kurc istakli su u Berlinu da Evropska unija mora biti snažna i jedinstvena, kako bi se mogla dokazati na globalnom polju. Merkelova je, na zajedničkoj konferenciji za štampu, istakla da je prioritet da EU deluje jedinstveno, dodajući da je njen stav s tim u vezi još čvršći nakon proteklog Samita G7.
- Saglasni smo da se Evropa nalazi u veoma teškoj situaciji na globalnom polju. EU mora biti jedinstvenija i snažnija i to je nešto što je naš zajednički stav - poručila je ona i dodala da postoji i saglasnost oko pitanja migracije, da je potrebno zajedničko rešenje, jer to pitanje ima potencijal da nanese veliku štetu EU.
Merkelova je ukazala i da predsedavanje Austrije EU, od 1. jula, pada u teško vreme kada se finalizira istupanje Velike Britanije iz članstva i kada bi trebalo da se postigne dogovor o budućem finansijskom okviru.
- Dogovor o finansijskom okviru bio bi poželjan, jer Evropa i posle evropskih izbora treba brzo da bude delotvorna i razvija programe posle 2021. godine - objasnila je ona.
Kazala je da je to ogroman zadatak pred Austrijom, koji, kako je dodala, nije lak, ali je Nemačka spremna da sarađuje sa Bečom kako bi Evropa bila snažnija i jedinstvenija, a time važan partner u svetu.
Austrijski kancelar Kurc je rekao da predsedavanje njegove zemlje EU predviđa teške zadatke, ako se uzme u obzir geopolitička situacija, to jest pregovori o Bregzitu.
- Naše predsedavanje je ujedno i poslednje predsedavanje u celini pre izbora za Evropski parlament i zbog toga ima mnogo tema o kojima moramo da odlučimo još pre glasanja - objasnio je on.
Kurc je kazao da Austrija ima teme koje nije mogla da bira za vreme predsedavanja, a to su Bregzit i finansijski okvir, ali da kao predsedavajući ima mogućnost da unese i nacionalna težišta.
Ojačati spoljne granice
Merkelova je istakla i da postoji saglasnost da se mora ojačati bezbednost spoljne granice EU.
- Međutim, ja želim da se za pitanje migracije nađe rešenje na evropskom nivou, zahtevam pridržavanje evropskih pravila, a tako i dablinskih. Sve promene moraju biti preuzete zajedno, a one su potrebne - konstatovala je Merkelova i rekla da se ne sme prepustiti sva odgovornost malom broju zemalja u koje dolaze izbeglice. - Uvek sam govorila da je za mene primer rešenja bio sporazum EU-Turska kojim je smanjen broj ilegalnih migranata. Jedinstveni smo u tome da je tim sporazumom preduzet pravi korak, iako se ponekad ne slažemo oko pitanja zatvaranja balkanske rute. Protiv sam jednostranog delovanja.
Jedno, prema njegovim rečima, biće fokus na bezbednost, pa će predsedavanje biti vođeno pod motom "Evropa koja štiti".
- Došao sam u Nemačku iz Izraela i uvek kada idem tamo radujem se što živimo u mirnom i bezbednom regionu, a da bi imali mir i bezbednost potrebno je naći rešenje za ilegalnu migraciju, jer bez toga nema unutrašnje bezbednosti - poručio je Kurc.
Najavio je da će ov pitanje biti u fokusu Samita šefova država i vlada EU 20. septembra, dodajući da Austrija želi jačanje Fronteksa, kako ljudskim resursima, tako i jasnim mandatom.
Prema njegovim rečima neophodno je da se smanji pritisak migracije na spoljne granice, podvukavši da ne može svako ko je progonjen u svetu naći bolji život u Evropi.
On je istakao da je Austrija već preduzela mnoge mere čime je smanjila dolazak migranata, navodeći da je tako sprovela reformu socijalnog sistema, kako bi smanjila atraktivnost svog socijalnog sistema.
Štednja i investicije
Pored ujedinjene i fokusiranije Evrope Kurc traži i "tanju Evropu", ponovivši svoj zahtev za uštedama u briselskoj administraciji. On se izjasnio za smanjenje broja evropskih komesara, kao i jedino sedište Evropskog parlamenta.
Kurc je na privrednom skupu promovisao i mogućnosti investicija u Austriju.
- Nikada se ne bih, naravno, usudio da molim da okrenete leđa Nemačkoj, ali ako dalje širite svoje poslove pogledajte i preko južnog ruba tanjira - kazao je Kurc.
- Ne može biti da migranti putuju kroz čitavu Evropu i biraju onda podnesu zahtev za azil u Austriji, Nemačkoj i Švedskoj. Moramo to sprečiti, jer to nije u skladu sa Dablinskim pravilima - rekao je Kurc izrazivši uverenje da, uz podršku Nemačke, Austrija tokom predsedavanja EU ima šansu da u toj oblasti postigne napredak.
On je dodao da će dalje težište u savetima EU biti subsidijarnost, odnosno da se Evropa bavi samo važnim velikim pitanjima, a ono što je moguće rešiti na nižem nivou ostavi nacionalnim ili regionalnim vlastima.
Da zaživi kultura zajedništva
Kurc je rekao da kod velikih pitanja, kao što su zaštita spoljnih granica i spoljna politika, nema dogovora.
- Zbog toga sam uveren da nam je neophodna promena - naglasio je on u govoru na ekonomskom danu vladajuće CDU.
- Umesto Evrope koja sve do detalja prereguliše, potrebna nam je Evropa koja će dati odgovore na velika pitanja.
Kao primer previše pravila u EU naveo je "uredbu o alergenima".
- Tek kada budemo mogli da zaštitimo efektivno spoljne granice moguće međe unutra da ponovo ukinemo - uveren je Kurc.
Takođe je istakao da je neophodna ujedinjenija EU, zbog čega je potrebno da se ponovo "živi snažnije kultura zajedništva".
- Naravno je moguće da se diskutuje o različitim mišljenjima, ali samo uz poštovanje i na ravnopravnom nivou - poručuje austrijski kancelar i ističe da ne treba da postoje nikakav istok protiv zapada, sever protiv juga, a posebno ne članstvo prvog ili drugog razreda.
Kurc se izjasnio i protiv Evrope više brzina.
- Ako dozvolimo dalje razdvajanje među nama, onda ćemo preći sa mota "u šarolikosti ujedinjeni" na "u ravnopravnosti podeljeni".
Austrijanci protiv širenja!
Uoči preuzimanja predsedavanja EU Austrijanci su se izjasnili protiv daljeg širenja Unije, pokazuju rezultati istraživanja instituta Akonsult.
Čak 73 odsto Austrijanaca odbija prijem novih država u EU, a samo 19 odsto ima pozitivan stav na dalje širenje, na primer, na zemlje Zapadnog Balkana, pokazuje anketa urađena za Regionalne medije Austrije (RMA).
- Pred novo širenje EU stanovništvo bi moralo biti uvereno u korist toga - navela je šef Akonsulta Kristin Alvinger.
Austrijski državni vrh zalaže se za širenje EU na Zapadni Balkan i već dugo podržava zemlje regiona u pristupnom procesu, a zvaničan Beč je najavio i da će dalje približavanje Balkana biti jedan od prioriteta predsedavanja od 1. jula.
Kada je reč o izbeglicama, 54 odsto veruje da EU neće moći da pronađe zajedničko delovanje, a istovremeno 35 odsto je uvereno da će biti jedinstvenog rešenja.
- Ove brojke iznenađuju, pošto trenutno nema nikakvih naznaka za zajedničko rešenje. Iz toga se vidi velika želja za savladavanjem migrantskog problema - dodala je Alvingerova.
Ako bi osnivači EU, kao što su Nemačka ili Francuska, po uzoru na SAD, osnovali Ujedinjene države Evrope, samo bi 14 odsto bilo za pristupanje Austrije, a 78 procenata protiv.
- U osnovi Austrijanci žele manje EU, nego više - objašnjava Alvingerova.
