Nemačka uvodi strogoću
Nemački parlament je juče sa 429 glasova za, 147 protiv i 4 uzdržana, usvojio azilantski paket 2. Među demohrišćanima su reforme već unapred bile prihvaćene, dok su neke socijaldemokrate do kraja demonstrirale otpor prema pooštravanju kursa u politici prema azilantima. To je pokazao i broj protivnika ovog paketa, pošto opozicija ima samo 127 mesta u Bundestagu.
Još početkom novembra prošle godine tri vladajuće partije su se u načelu složile oko glavnih tačaka drugog azilantskog paketa, ali je onda nedeljama trajala rasprava o detaljima, da bi se na kraju teškom mukom došlo do kompromisa.
Prognoza: 3,6 miliona izbeglica?
Nemačka vlada računa do 2020. godine sa 3,6 miliona izbeglica. Reč je o projekciji Ministarstva privrede, objavio je minhenski "Zidojče cajtung". Međutim, šef Saveznog ureda za migracije i izbeglice Frank-Jirgen Vajze demantovao je ovu prognozu.Ono što čini suštinu ovog paketa mera jeste da će izbeglice iz tzv. sigurnih država porekla ubuduće biti smeštene u novim prihvatnim ustanovama, gde će njihovi zahtevi biti obrađeni po ubrzanoj proceduri.
Za vreme njihovog boravka u Nemačkoj, te izbeglice će morati da se pridržavaju strogih pravila, drugim rečima, neće moći da napuštaju okrug u kojem se nalazi njihov prihvatni centar. Ukoliko to budu činili, biće im uskraćene beneficije, a azilantski postupak će mirovati.
Za određene grupe izbeglica sa tzv. subsidijarnom (ograničenom) zaštitom, važi pravilo da za period od dve godine neće moći da dovedu svoje porodice u Nemačku. To se odnosi na sve one koji ne mogu da se pozovu na pravo na azil i ne uživaju zaštitu prema Ženevskoj konvenciji, ali ipak ne mogu da budu vraćeni u domovine, jer im tamo preti tortura i smrtna kazna. Izuzetak su članovi porodica izbeglica koji su još u izbegličkim kampovima u Turskoj, Jordanu i Libanu, uglavnom Sirijci, koji će u skladu sa kontingentima biti prebačeni za Nemačku. Ti kontingenti će prethodno morati da se utvrde na nivou EU.
Ko se kao azilant prijavi na integracione kurseve, moraće jedan deo troškova sam da plaća, što iznosi 10 evra mesečno.
Deportacije će se po novom lakše sprovoditi, čak i onih azilanata sa zdravstvenim problemima. Jedino će teško oboleli biti pošteđeni od proterivanja.
Pročitajte još:
* Migranti haraju po Austriji, vlast uvela "zabranjene zone"
Takođe, praksa da su do sada mnoge deportacije propale zbog nedostajućih dokumenata biće promenjena u smislu da će se nadležni organi više potruditi u pribavljanju neophodnih papira.
Organizacije za pomoć izbeglicama oštro su kritikovale odluku da se ograniči spajanje familija kao "ozbiljno kršenje osnovnog prava da žive zajedno kao porodica". Šefica opozicionih Zelenih, Katrin Gering Ekart, nazvala je odluku "neodgovornom i traljavom".
Poverenica vlade za integraciju Ajdan Ezoguz je spornu meru argumentovala time da će to pogoditi samo "male grupe" izbeglica sa nesigurnim pravom boravka. Ona je pri tom citirala bivšeg kancelara Vilija Branta koji je rekao da je "zabluda da se politika sastoji u tome - birati između crnog i belog, nego je mnogo češći slučaj da se bira među nijansama sive".
Naglo smanjenje
Broj izbeglica na bavarskoj granici znatno je smanjen i poslednjih nekoliko dana zabeležen je dolazak svega 50 azilanata. U proseku je za proteklih osam dana manje od 500 migranata ušlo u Bavarsku, dok ih je ranije bilo i više od 2.000 dnevno.
