Izbeglice razaraju EU
Čelnici16 članica Evropske unije izrazili su spremnost da pronađu zajedničko rešenje za dugotrajnu raspravu tog saveza oko migracija, ali ovakva formulacija saopštenja zapravo govori da je njihov susret u nedelju završio bez konkretnih odluka.
- Bilo je mnogo dobre volje da se to učini, a osim par nesuglasica, bilo je i puno jedinstva - rekla je posle sastanka nemačka kancelarka Angela Merkel.
Bojkot unutar EU
Na neformalnom mini-samitu učestvovali su: Francuska, Nemačka, Italija, Španija, Austrija, Bugarska, Grčka, Malta, Belgija, Holandija, Luksemburg, Danska, Švedska, Finska, Slovenija i Hrvatska. Ono što je medijski slabije propraćeno jeste da su samit bojkotovale zemlje centralne Evrope.
Sve užarenija rasprava o migracijama i politike azila, kojima se EU bavi od migrantske krize 2015, ponovo je postala aktuelna prošle nedelje, delom zbog sve više zahteva prema Merkelovoj u Nemačkoj.
Ministar unutrašnjih poslova Horst Zehofer iz bavarske konzervativne Hrišćansko-socijalne unije (CSU), stranke u koaliciji s CDU koja se priprema za lokalne izbore u oktobru, zapretio je da će ignorisati želje kancelarke i narediti policiji da odbija tražioce azila na granici ako ona ne osigura širi evropski sporazum o pravednijoj raspodeli migranata u tom bloku.
Merkelova nije popustila ni po cenu pada vlade i istakla je potrebu za solidarnošću, izjavivši da se ne mogu ostaviti na cedilu države na prvoj liniji ilegalnih migracija "jer bi to značilo da moraju da reše sve probleme same".
Osim političkih turbulencija u Nemačkoj, pitanje migracija je postalo glavna tema i zbog nove italijanske vlade koja je odlučila da će Italija prestati da prihvata migrante sa spasilačkih brodova. Premijer Đuzepe Konte rekao je u nedelju da Italija želi "radikalnu promenu" evropske migrantske politike i da njegova država ima predlog o potpuno novom pristupu pitanju migracija i azila koji se zove Evropska višeslojna strategija za migracije.
U suštini Rim predlaže otvaranje prihvatnih centara u tranzitnim državama i jačanje spoljnih granica EU, a da se oni koji su spaseni na moru razmeste po prihvatnim centrima širom EU.
U međuvremenu, Italija je posebno zaoštrila prihvat migranata. Tako je ta zemlja prošlog vikenda naredila da se sedam brodova s hiljadu migranata vrati u Afriku. Italijani traže da migrante spasu libijske službe, a ne brodovi evropskih humanitarnih organizacija.
Ovo nije izbeglički raj
Salvini je objavio da Italija više neće biti evropski izbeglički kamp te želi da se broj migranata koji ovim putem dolaze do Italije drastično smanji. Humanitarni brodovi koji operišu kod libijske obale igraju sve važniju ulogu u spasavanju migranata koji se na more često upućuju u slabim čamcima na naduvavanje nepogodnima za otvoreno more.
Ministar unutrašnjih poslova Mateo Salvini rekao je da hiljade migranata koje čekaju spasavanje treba odmah vratiti nazad u Libiju uprkos tome što humanitarne organizacije navode kako im tamo preti silovanje, premlaćivanje i izrabljivanje.
- Neka libijske vlasti intervenišu kao što su to činile i dosad. Bez pomoći i uplitanja humanitarnih brodova. Ta gospoda, koju finansiraju Soroš i društvo, znaju da su italijanske luke zatvorene za njihove brodove koji spasavaju tražitelje azila i zatvorene će i ostati - dodao je Salvini.
Kampovi Balkana i na severu Afrike
Nekoliko lidera EU podržalo je plan za uspostavljanje prihvatnih centara u severnoj Africi i na Balkanu za migrante. U tim centrima bi se utvrđivalo da li ti migranti imaju pravo na azil. Prema podacima UN, 40.000 ljudi stiglo je morem u Evropu ove godine, od čega 16.000 u Italiju, 12.000 u Grčku i 12.000 u Španiju. Podstaknuti sporazumom s Turskom kojim je smanjen priliv migranata u Evropu, lideri EU sada razmatraju mogućnost otvaranja centara u severnoj Africi - u Alžiru, Egiptu, Libiji, Maroku, Nigeriji i Tunisu. Prema tom planu, prihvatni centri bi bili otvoreni i u Albaniji.
