Makronova politička katastrofa: Iskra koja bi mogla da "zapali" Balkan?
Govor Emanuela Makrona u Evropskom parlamentu je bio hitac kojim je označen start predizborne kampanje za izbore za Evropski parlament 2019. To za Dojče vele piše Ivan Krastev, direktor Centra za liberalne strategije u Sofiji i jedan od osnivača trusta mozgova Evropski savet za spoljne odnose.
Kako navodi, reči francuskog predsednika imaju eksplozivnu snagu koja može da zaoštri krizu na Zapadnom Balkanu, što slabi i pozicije EU u regionu.
- I pošto smo čuli lepi govor, još uvek ne znamo da li će francuski predsednik pokušati da u Evropi učini ono što je pokušao u Francuskoj pre samo godinu dana. Da uništi postojeće političke stranke i da stvori novu proevropsku platformu čije je jezgro odbacivanje statusa kvo. Da li će rizikovati da do te mere izazove stranke konzervativnog centra, koje su na vlasti u velikom delu Evrope, da će doći do zle krvi između njega i kancelarke Angele Merkel? I kako će se postaviti prema sve većoj zategnutosti između Istoka i Zapada u Evropi? Kako će u evropski projekat uneti novu demokratsku energiju, posebno u društvima koje njegove govore čitaju samo kao prevode? - navodi Krastev.
Pročitajte još:
* Francuska protiv ulaska Balkana u EU
* Emanuel Makron - novi evropski vođa
* Šta zapravo znači Makronovo "stop" i ko je još protiv Balkana u EU?
Kako dodaje, već stolećima, u Francuskoj postoji jaka povezanost politike i poezije - i Emanuel Makron je veran toj mešavini.
- Dokazao je da ima i talenta za dramatizaciju kada je govorio o evropskom novom "građanskom ratu" i opasnostima nacionalizma i rekao da ne želi da pripada "generaciji mesečara". Postao je neugodan za svoje političke protivnike na desnoj strani političkog spektra u Evropi jer se pozicionirao kao zaštitnik evropskih vrednosti, ne samo spram autoritarnih vladalaca van Evrope (Rusija, Kina, Turska), već i protiv "iliberalnih" kod kuće (Mađarska, Poljska). Stekao je poene i političkim pragmatizmom kada se udaljio od klasičnog federalističkog diskursa koji zagovara većina francuskih progresivaca i nije argumentovao samo u korist "Sjedinjenih Evropskih Država" već i za zajednički evropski digitalni porez koji bi ojačao Brisel - ističe Krastev.
Autor teksta ističe da se francuski predsednik opredelio za ulogu opreznog vizionara.
- On je političke opcije za koje se zalaže nagovestio umesto da ih jasno izgovori. Njegov govor je bio retorički snažan, ali su posebno upadljive bile stvari o kojima Makron nije govorio. Francuski predsednik je bio sumnjivo tih kada se radi o reformi evrozone koja je bila glavna tema njegovog govora na Sorboni prošle godine. Njegovo ćutanje je jasan signal za teškoće u nemačko-francuskim pregovorima o evropskoj monetarnoj uniji. On takođe nije govorio ni o stavu Evrope o slobodnoj trgovini i bio je politički neprecizan kada je govorio o migraciji ili temi odnosa Evrope i SAD - piše Krastev.
On podseća i da je general Šarl de Gol jednom primetio da pravi vođa uvek ima nekog aduta u rukavu, iznenađenje koje drugi ne mogu da shvate, i koje može da dovede javnost u stanje oduševljenja.
- Iznenađenje koje je Makron izvadio iz rukava bila je njegova poruka o budućnosti širenja EU. "Neću da se Balkan okrene Turskoj ili Rusiji", rekao je francuski predsednik u Strazburu. No, dodao je i da neće Evropu koja već i sa 28 (uskoro 27) članova loše funkcioniše i koja bi ipak odlučila: "Možemo u trku da povećamo broj članova na 30 ili 32 - sa istim pravilima". Ima nečeg u tome. Većina Evropljana bi mu dala za pravo kad kaže da nema smisla da se govori o proširenju ako još nema odluke o tome šta bi Unija uopšte trebalo da bude. Trenutno definitivno nema oduševljenja za proširenje - bez obzira da li se govori o Balkanu, Turskoj ili Ukrajini. Upitani za želje o budućoj veličini EU, mnogi evropski birači bi radi bili za njeno smanjenje, a ne za proširenje - navodi Krastev.
Prema njegovim rečima, konkretno dejstvo Makronove poruke je pollitička katastrofa.
- Primedba Žan-Klod Junkera da je jedina alternativa za integraciju Balkana u EU rat u regionu, paradni je primer za banalnost kao spas u poslednji čas. Jer, Makronova poruka nosi u sebi iskru koja bi mogla da dodatno pogorša stanje u regionu. Bugarska, koja trenutno pedsedava Evropskom unijom, ima sve razloge da optuži Makrona da će pažljivo pripreman samit o Zapadnom Balkanu koji se održava u maju delovati kao vic. Evropska komisija ima razloga da Makronovu primedbu shvati kao zabadanje noža u leđa. Proevropski reformisti u balkanskom regionu imaju sve razloge da optuže Makrona da im potkopava pozicije. "Konstruktivna višeznačnost" je dugo bila strategija koju je Brisel preferirao u ophođenju sa Balkanom. Kada se radi o članstvu država Zapadnog Balkana u EU, političari EU rado kažu da je jedino pitanje: "kada?" - U stvarnosti niko, ni u Briselu ni u Beogradu, ne veruje da će 2025. neka od tih zemalja biti članica EU. No, dok se igra EU dosad zvala "vrata su otvorena", Makron je rešio da ih zatvori - bar na trenutak. Ne možemo ga zbog toga optuživati. Ali ono što mu možemo zameriti jeste da "zamrzavanje" proširenja bez alternativne strategije može doprineti produbljivanju krize na Balkanu i slabljenju pozicije EU u regionu. Bilo je jasno i da, kada Makron, obražajući se biračima, govori o "Evropljanima", misli pre svega na birače iz Zapadne Evrope - zaključuje Krastev.
