Četiri razloga zašto Evropu brine Italija, a Putin se smeška?
Nakon prošlogodišnjih brojnih izbora koji su mogli ozbiljno da uzdrmaju Evropu, EU je mogla malo da odahne. Međutim, ove godine će se održati parlamentarni izbori u Italiji, koji prete da izazovu novu veliku glavobolju Briselu.
Koalicija desnog krila bivšeg premijera Silvija Berluskonija ima sve veću podršku pred izbore 4. marta, međutim, ne predviđa se da bi on mogao sam da oformi vladu.
Druge dve velike političke grupe - stranka levog centra bivšeg premijera Matea Rencija i antiestablišmentski Pokret Pet zvezdica takođe verovatno neće moći same da oforme vladu.
Posmatrači očekuju da po izborima uslede dugotrajni pregovori.
Italijani su navikli na političku nesigurnost, ali sada ima četiri razloga zbog kojih Evropa ne može lepo da spava, piše sajt "Politiko".
1. Javni dug
Italija ima treću najveću ekonomiju u evrzoni, ali ona je i jedna od onih koje najsporije rastu i koje su najzaduženije. Sa javnim dugom oko 130 odsto BDP Italija se nalazi odmah iza Grčke koja ima 180 odsto. Ono što italijansku situaciju čini zabrinjavajućom jeste sam obim duga.
Od oktobra, prema rečima Centralne banke, vlada Italije duguje nekih 2,3 biliona evra. To je oko 35.000 po stanovniku. Poređenja radi, Grčka duguje 320 milijardi evra, što je oko 29.000 po stanovniku. Javni dug Italije je "izvor velike brige za evrozonu", napisala je Evropska komisija u nedavnom dokumentu.
Pročitajte još:
* Putin, Orban, Berluskoni... Situaciju o ovim zemljama treba pažljivo pratiti
Brisel je možda zabrinut, ali Rim je zauzeo drugačiji pristup. Ne samo da nijedna stranka nije javno iznela predlog smanjenja duga, već su se izbori pretvorili u takmičenje oko toga ko će ga još više povećati. Razne stranke su predložile povećanje potrošnje i do 200 milijardi što je skoro 12 odsto BDP.
2. Migracije
Broj migranata koji su stigli u Italiju pao je za oko 35 procenata prošle godine: od 181.000 u 2016. godini do 120.000 u 2017. To je, barem delimično, zahvaljujući kontroverznim merama ministra unutrašnjih poslova Marka Minitija, čija je strategija postizanja spornih dogovora sa zvaničnim i nezvaničnim vlastima u Libiji dovela do žestoke kritike od strane zagovornika ljudskih prava.
Zvaničnici EU pozdravili su smanjenje novih dolazaka, ali zabrinuti su zbog toga što se strategija možda neće održati dugoročno, s obzirom na haotičnu situaciju u severnoafričkoj zemlji.
Migrantska kriza je 2015. godine potresla nemačku i austrijsku politiku, gurajući glasače prema krajnjoj desnici na prošlogodišnjim izborima. Zvaničnici u Briselu smatraju da će novi talas migranata ove godine imati sličan efekat na izbore u Evropskom parlamentu 2019. godine. Italijanska "strategija mora potrajati do izbora", rekao je jedan zabrinuti visoki zvaničnik EU.
3. Evroskepticizam
Ankete ne ulivaju mnogo nade pristalicama Evropske unije. Očekuje se da evroskeptični Pokret pet zvezdica bude pojedinačna stranka sa najviše osvojenih glasova, ali se pretpostavlja da će više glasova imati koalicija oko Berluskonija. To takođe treba da zabrine Brisel jer je partner Berluskonijeve "Napred Italija" na ovim izborima ultradesna Severna liga, još jedna stranka koja je pridobila veliki broj pristalica sa rastom evroskepticizma u zemlji.
Međutim i Pokret pet zvezdica i Severna liga su u poslednje vreme malo ublažile stav po pitanju EU. Kandidat za premijera Pokreta pet zvezdica Luiđi di Majo je rekao da "više nije pravo vreme" za Italiju da napusti evrozonu. I lider Severne lige Mateo Salvini je slično rekao, pa analitičari smatraju da nije mnogo verovatno da će Italija održati referendum o napuštanju evra.
Ipak, mnogi u Briselu ostaju zabrinuti. Koalicija koja bi uključivala ultradesničare bi dovela u rizik vladavinu prava u Italiji, upozorio je Gi Ferhofštat, lider grupe liberala u Evropskom parlamentu. Takođe i vlada u kojoj sede evroskeptici bi otežala uvođenje reformi u EU.
4. Rusija
Bez obzira na rezultat izbora u Italiji, Moskva će verovatno biti zadovoljna. Za razliku od prošlogodišnjih francuskih izbora, kada je Emanuel Makron bio jedini kandidat sa jasnim stavom protiv Kremlja, u Italiji svaka glavna politička partija ima slabost prema Rusiji.
U decembru 2015, tadašnji premijer Renci pretio je da će blokirati preusmeravanje ekonomskih sankcija EU na Rusiju. To nije ništa u poređenju sa bliskim prijateljstvom Berluskonija i ruskog predsednika Vladimira Putina. U oktobru je bivši premijer dao Putinu rođendanski poklon: ručno pravljenu presvlaku za krevet sa slikom na kojoj se njih dvojica rukuju.
Salvini, kao i veliki deo evropske krajnje desnice, nikada nije skrivao svoje divljenje Kremlju. I Pokret pet zvezdica imaju jasne namere: Njihov program poziva na smanjenu ulogu za Italiju u NATO i "momentalno okončanje sankcija" protiv Rusije.
