Tragao za Mladićem 16 godina
Detektiv koji je bio na tragu Ratku Mladiću punih 16 godina jeste Australijanac iz Sidneja. Bob Rid ima za sobom bogat dosije i nebrojeno hapšenja poznatih osoba s ovdašnjeg podneblja. Između ostalih, osamdesetih godina, iza rešetaka je smestio Ejba Safrona, "kralja Kings Krosa", poznatog i pod nadimkom Mr Greh. On je odgovarao za utaju poreza. U Ridovoj biografiji je i razotkrivanje korumpiranog pomoćnika komesara policije NSW Bila Alena.
Međutim, kako ovih dana, uz presudu Mladiću u Hagu, izveštava ABC, jedan od najtežih slučajeva za Rida upravo je bila potraga za Karadžićevim generalom. Mladića je tražio neverovatnih 16 godina i mnogi su mu govorili da ga neće pronaći.
Rid je bio šef operacija Međunarodnog suda za ratne zločine u bivšoj Jugoslaviji. Pune 23 godine on je, kako kaže, pomagao da se uđe u trag i uhapsi više od 160 osumnjičenih za ratni zločin i izvede pred sud. Sada obelodanjuje s kim je u tome sarađivao, kako su se potere odvijale, kako je država Srbija sprečavala da se Mladić krije po garnizonima i kako je u poteri bio sumnjiv svaki član njegove familije.
U ispovesti za dokumentarni program ABC, Rid govori o detaljima potere za Mladićem. Kaže da je Mladićevo hvatanje bilo otežano pre svega jer su ga mnogi Srbi poštovali i bili spremni da ga štite od vlasti.
- Na njega su gledali kao na heroja - kaže Rid iz svoje kancelarije u Hagu. - Bio je komandant vojske koja ga je volela.
Na poslu do kraja
Bivši zamenik javnog tužioca u Tribunalu Grejem Bluit kaže da je predviđao da će Rid biti jedan od onih koji će u Hagu raditi do kraja.
- Kada sam otišao 2004, šalili smo se da će Bob biti poslednji kada se vrata Tribunala zatvore i da će biti zadužen da poslednji pogasi svetla. Sada je to postala realnost.
Poziv tužioca
Dok se Karadžić krio 12 godina, uz ostalo pod maskom mističnog verskog iscelitelja, Mladić se oslanjao na svoje stare drugove iz vojske da ga štite. Međutim, kada je Boris Tadić postao ministar odbrane i zatim predsednik države stvari su počele da se komplikuju za begunce.
Onda je Evropska unija predaju optuženih za ratni zločin postavila Srbiji kao uslov za ulazak u članstvo i omča oko Mladića počela je da se steže.
- Oni su mu ukinuli zaštitu u kasarnama koje je finansirala država, a onda se obratio drugovima: penzionisanim pukovnicima, majorima, kapetanima - tvrdi Rid. - Oni su pazili na njega, a onda je i to onemogućeno.
Rid je, kako kaže, blisko sarađivao sa Mikijem Rakićem, Tadićevim savetnikom za nacionalnu bezbednost, i u Beogradu i Sarajevu osnovao je ekipe za nastavak gonjenja. Njihovi članovi su detaljno beležili vremena i mesta - gde i kada je Mladić viđen i na osnovu toga pravili šemu njegovog kretanja i običaja.
- Samo su dve stvari u koje je Mladić u životu verovao. Jedna je vojska, druga je familija.
Ukidanjem vojne zaštite, potera je kao primarnu metu imala njegovu porodicu.
- Mi smo kupili jednog pa drugog člana familije. I onda, u maju 2011, kad su pripadnici srpskog tima za poteru ušli na vrata, on je sedeo iza njih. Tek smo počeli sa sastankom i telefon mi je pozvonio. Video sam da je tužilac na liniji, pa sam se izvinio i izašao iz prostorije. Imali smo u to vreme samo dva begunca: broj jedan je bio Mladić, a broj dva (Goran) Hadžić - ispričao je Rid za ABC.
Detektiv kaže dalje:
- Tužilac je rekao: "Upravo sam obavešten da je broj jedan uhapšen", a ja sam uzvratio: "Da ne misliš na broj dva?" On je odgovorio: "Ne" i ja sam se vratio u sobu za sastanke. Mora da su pomislili da sam pijan ili drogiram, jer sam se vratio nazad i nisam bio u stanju da mislim. Bio sam zatečen vešću, a svi su gledali u mene.
Onda je usledila i službena potvrda, kada je srpski predsednik, obraćajući se tokom ručka TV-publici, naciji kazao da je Mladić uhvaćen.
Odlazak u Beograd
Istog popodneva Rid je sa pripadnicima srpskih snaga bezbednosti otputovao u Beograd, gde se i sam uverio u vest.
- Njegovo hapšenje bilo je presudno. Kada sam bio tamo 1994, svi su mi govorili: "Nemoj da se osećaš komotno, ne kupuj kuću ovde, jer ćeš ostati samo par godina, sve ti je namešteno, nikada nećeš dobiti begunca." Na kraju smo optužili njih 161. Hapšenjem Mladića i zatim Hadžića došlo se do tog broja od 161 za koji se nikad nije verovalo da bi Tribunal bio u stanju da napravi.
Rid kaže da je jedna od najtežih stvari koje je ikada video bila poseta tzv. sobi broj 3, kao mestu masakra u logoru Keraterm.
- Tamo su bile stotine i stotine muškaraca. Da li su među njih pustili suzavac, niko nikada nije saznao, ali je došlo do masovne panike i oni su nasrnuli napolje gde je bilo mitraljesko gnezdo i sve su ih poskidali. Kada smo vodili istragu o mestu zločina, testirali smo prisustvo krvi. To smo radili u februaru 1996. Zločin se dogodio u julu 1992. Radili smo oko 11.30 u noći i mesto je bilo osvetljeno. Na podu je bilo toliko krvi da ste mogli u nekim slučajevima da u njoj odredite marku patika koje je pojedinac nosio.
Njegov najveći motiv, kako je ispričao, bio je da pomogne osećaju pravde kod preživelih i familija mrtvih.
- U tom ratu je počinjeno puno zločina. Imali smo pet sukoba - Sloveniju, Hrvatsku, Bosnu, Kosovo i Makedoniju.
Bivši policajac iz Sidneja uskoro pakuje svoje stvari. Tribunal se zatvara 31. decembra, nakon presude Mladiću i pretresa po žalbi Jadranka Prlića. Sledećih nekoliko meseci, on će raditi na traženju begunaca odgovornih za genocid u Ruandi.
Prikupljanje dokaza
Posao ovog detektiva iz Sidneja za poslednje 23 godine nije bio samo hvatanje begunaca, nego i prikupljanje dokaza o ratnim zločinima. To je značilo uzimanje DNK sa masovnih grobnica, beleženje izjava očevidaca, zaplenu službenih dokumenata i preuzimanje tonskih i video zapisa.
- Kada smo (1994) došli tamo, nije bilo uzorka po kome bi se radilo. Poslednji put je to rađeno za Nirnberg i Tokio. Trebalo je da stvorimo novu šemu, niko nije ni sanjao da će nalog za pretres i potraga po Prijedoru imati za rezultat toliko mnogo dokumenata.
