Kako je Mladić pao u Lazarevu
Ratko Mladić uhapšen je 26. maja 2011. godine posle 16 godina skrivanja od Haškog tribunala. Njegovo skrivanje se može podeliti u nekoliko faza, od 1996. kada je smenjen sa čela komandanta Vojske Republike Srpske, pa sve do hvatanja u vojvođanskom selu Lazarevo.
Isprva, odmah posle smene, Mladić se iz Srpske sklonio u Beograd, uzdajući se u obećanja Miloševićevog režima da će tu biti zaštićen od već podignute haške poternice. Tako je i bilo. Uz vidljivu i uverljivu zaštitu civilnih i vojnih službi, Mladić se pojavljivao u javnosti, živeo dobro obezbeđen u svojoj kući na Banovom brdu, išao na utakmice i ponašao se sasvim normalno.
Prvi put se zabrinuo za svoju bezbednost posle pada Slobodana Miloševića 2000. godine. Sve češće se sklanjao iz Beograda, mada je i dalje bio pod aktivnom zaštitom Uprave bezbednosti Vojske i Resora državne bezbednosti. Kada je 2001. i sam Milošević uhapšen, pa onda izručen u Hag, Mladić se veoma zabrinuo. Druga faza skrivanja se odnosi na period od 2001. do 2006. godine.
Tada još ima zaštitu delova "otuđenih centara moći" iz Vojske i frakcija Državne bezbednosti. Ne pojavljuje se više u javnosti i retko je u Beogradu. Uglavnom se kreće po zapadnoj Srbiji, blizu granice sa BiH, gde navodno gaji pčele. Istinski se prepao da će biti uhvaćen 2003. godine u okviru policijske akcije "Sablja" pokrenute zbog atentata na predsednika srpske vlade Zorana Đinđića.
Bilo kako bilo, tek tada je BIA počela da ozbiljno radi na hvatanju Mladića. Uslov za to je bila smena tadašnjeg rukovodstva BIA. Prema rečima Miloša Vasića u autorskom tekstu u "Vremenu" BIA je imala terenski tim, momka i curu koji su pratili Mladićevog sina Darka negde po Zlatiboru, u leto 2003. "U jednom trenutku Darku je navodno pozlilo, pa su ga drugari povezli autom kod lekara. Umesto da krenu desno, ka Užicu, otišli su levo, ka Kokinom Brodu. Agenti BIA pratili su vozilo; bila je kasna noć, pa se pretpostavlja da je vozilo u kome je Darko bio imalo već podmetnut radio ili GPS uređaj, što je logično.
Posle nekog vremena vozilo je skrenulo u guste šume, ka izvesnom zabitom manastiru; agenti su ga sledili sa razumne udaljenosti, van vizuelnog kontakta, naravno. U jednom trenutku na svom radio-uređaju uhvatili su gust simplex radio-saobraćaj tada su već bili van dometa GSM telefonije i radio-veza BIA.
Tri kuće Mladića
Operacija je bila veoma pažljiva i neupadljiva. Lazarevo je malo mesto, svi se znaju, ima tri kuće Mladića i svi seljani su kolonisti iz BiH i prirodno naklonjeni nekome kao što je Mladić. Darko Mladić odlazio je tamo pre nedelju-dve, kako čujemo. On je morao biti svestan da je pod nadzorom, kao i cela porodica, ali, prema navodima Vasića, bilo bi sumnjivo da nije išao rođacima u posetu. Sumnjivo je i ako jeste tu izlaza nije bilo.
Stali su negde u šumi i primetili naoružane ljude koji patroliraju oko manastira; kada su im prišli, dečko i cura počeli su da se ljube i prihvataju; šta im je drugo preostalo? Nisu ih dirali, ali su se njih dvoje udaljili i s telefona u hotelu izvestili dežurne u BIA. Sutradan je izvidnica na toj lokaciji našla tragove prisustva više ljudi, ali nije više bilo nikoga. To je bio poslednji bliski kontakt u to vreme" piše Vasić.
Od 2008. Mladić se povukao u najdublju ilegalu. Njegova mreža jataka je pohvatana. A onda, aprila 2010. sarajevski nedeljnik "Slobodna Bosna" objavljuje članak Mirhe Dedić o tome da je Ratko Mladić viđen u Lazarevu kod Zrenjanina. Bila je to još jedna u nizu vesti o Mladiću i zaboravljena je ubrzo. Ispalo je, međutim, da je bila istinita.
Tek godinu dana kasnije Lazarevo je postalo mesto od posebnog bezbednosnog interesa. Ubrzo je uhapšen. Bez otpora.
Seoski bulevar
Na tabli na ulazu u selo stoji da se ono zove Lazarevo, ali u samom mestu odomaćio se drugi naziv. Sve to od kako je u ovoj kući 2011. godine okončano bekstvo haškog optuženika Ratka Mladića. Zvanična verzija kaže da ga je u njoj šest godina krio brat od strica, Branislav Mladić, koji je zbog toga osuđen na uslovnu kaznu, a preminuo je pretprošle godine. Sin Mladićevog jataka, Danko, i dalje živi u porodičnoj kući. U centru sela svuda se mogu videti grafiti podrške generalu optuženom za ratne zločine, prema kojima i glavna ulica nezvanično nosi njegovo ime. Meštani, mahom kolonisti iz BiH, gotovo listom veruju u narativ da je njihov bivši sugrađanin - heroj.
U lokalnoj kafani prate se vesti. Meštani se prisećaju dana kad je glavna vest, kako oni tvrde, sedela s njima.
- On se nije krio u Lazarevu. On je bio gospodin ovde, šetao je ulicama, i u kafanama, i u apotekama i prodavnicama. Nigde se on nije krio, laže čitav Zapad - kaže jedan meštanin.
Svesni su svi zločina koji se Mladiću pripisuju, ali je za njih to "logična posledica rata". Naravno, preziru Haški sud. Za ove ljude, priča o odgovornosti za ratne zločine se tu završava.
